Храбро бранећи град Лесковац од напада бугарских војника током Првог светског рата изгинуо је велики број српских војника у лесковачком крају. Имена оних који су страдали забележена су само у појединим сећањима, а у знак захвалности незнаном јунаку који је, предводећи нашу војску, погинуо на брду Хисар, подигнут је споменик од стране грађана Лесковца.
Тачно на Видовдан, 28. јуна 1922. године на брду Хисар код Лесковца, подигнут је споменик посвећен поручнику 15. пешадијског пука Владимиру Лазаревићу Мандићу и војницима који су заједно са њим штитили град од бугарске војске. Споменик је од белог мермера, док је његово постоље од набијеног бетона, тачније, омалтерисано. Пошто је комплетна документација поручника Лазаревића била одузета од стране Бугара, дуго се сматрао за „споменик незнаном јунаку“.
Споменик су подигли мештани Лесковца, а у знак сећања и захвалности онима који су дали своје животе бранећи њихове. На самом споменику налази се и текст:
„Слава палим херојима при одбрани Лесковца октобра 1915. године. Споменик подигоше благодарни Лесковчани на Видовдан 1922. године“
У борбама које су се овде водиле 1915. године, поручник Лазаревић из Алексинца, заједно са водником Милојем Мишковићем и четом својих војника, бранио је свој положај на брду Хисар, код Лесковца. Након што је чета била опкољена, Лазаревићево наређење воднику Мишковићу било је да крене у пробој, док је он са још два војника и неколико бомби остао на самом положају.
Водник Мишковић је тада успео да се некако пробије кроз Бугарску опсаду и након завршеног рата ову причу испричао је брату страдалог поручника, Драгољубу Николићу.
Иако је овај податак наведен у Споменици на прослави педесетогодишњице ослобођена Лесковца 1887-1927. нема писаних извора о идентитету овог незнаног јунака. Др Сергеј Димитријевић наводи да је споменик подигнут 1922. на Видовдан, а у знак сећања и захвалности анонимном капетану који је 26. октобра 1915. године погинуо бранећи Лесковац од Бугарских окупатора.
И.Терзић
