Поносно стоји више од једног века на свом постаменту. И кад су га рушили и скрнавили, нису му оскрнавили понос. Стоји и чува град на Тргу Републике више од једног века.
Када у Врању потражите Споменик ослободиоцима Врања од Турака може се десити да се упитани и збуни. Али када се пита „Где је споменик Чика Мита?“, забуне нема. Сви знају где је „Чика Мита“.
Споменик српским ратницима који су 31. јануара 1878. године ослободили град Врање од окупације Отоманске империје постављен је испред зграде садашњег Начелства, 7. маја 1903. године, двадесет два дана пре него што ће бити убијени краљ Александар Обреновић и Драга Машин, на двадесет петогодишњицу ослобођења Врања од Турака.
Ауторско је дело вајара Симеона Роксандића. Овим спомеником одата је почаст свим ратницима рањеним и погинулим у борбама за ослобођење Врања од Турака.
Како историја бележи Врање је ослобођено од Турака 31. јануара 1878. године. Генерал Јован Белимарковић у жестокој борби успео је да, уз немале жртве донесе слободу у град у коме је турска власт трајала чак 443 године. У борби за ослобођење погинула су 122 српска војника и 115 добровољаца.
Хроничари бележе да су Врањанци почели да сакупљају донације за подизање споменика палим ослободиоцима, па се тако спомиње да је 31. јануара 1900. године била организована забава са игранком, а улазница је била добровољан прилог за подизање споменика. Сам генерал Јован Белимарковић је приложио 2.000 тадашњих динара за изградњу споменика.
Споменик је три пута рушен и три пута постављан, најпре 1903, па онда 1929. и 1946. године.
У књизи „Трагови историје“ Нела Димитријевић каже да је и пре него је постављен, макета споменика имала „пех“. У атељеу вајара Роксандића скулптура од иловаче буквално се преко ноћи срушила. Уметник је поново прионуо на посао и поново у иловачи направио скулптуру српског војника са заставом уздигнутом у десној руци и пушком острагушом, са бајонетом, у левој.
У време када је постављен, епицентар града био је управо на месту где је постављен споменик. Са једне стране хотел Врање, са друге зграда Суда, а иза зграда Начелства, зграде које и данас, више од века представљају одредне тачке града под Пљачковицом и Крстиловицом.
Као и ратник кога симболизује „Чика Мита“ је делио судбину свога народа. Страдао је од окупатора као што је и народ овог краја страдао.
Крајем октобра 1915. године у Првом светском рату бугарски војници срушили су поносног војника са постамента, натоварили на запрегу и с њиме кренули пут Ниша. Прича се да је споменик стигао до Грделице где му се изгубио сваки траг.
Након што је Врање у Првом светском рату од бугарске окупације ослобођено 4. октобра 1918. године Врањанци су почели да сакупљају добровољне прилоге како би се у бронзи могла излити нова скулптура српског војника.
Вајар Роксандић поново је прионуо на посао и направио нову бисту српског војника. Када је требало споменик излити у бронзи нестало је пара па се процес ливења у бронзи одужио. Ипак, на Видовдан, 28. јуна 1929. године „Чика Мита“ је поново поносно стао на свој постамент. Вајар Симеон Роксандић није дочекао да то види јер је умро 1924. године.
У Другом светском рату у Врање су 9. априла 1941. године ушли Немци. Када је читав југ Србије пао под окупаторску надлежност Бугара, поново се на мети нашао „Чика Мита“. У ноћи 20. октобра 1941. године споменик је ланцима везан за тенк и оборен. У илегалној акцији група Врањанаца је преко ноћи бронзану бисту пребацила на скровито место иза зграде Пашиног конака код Харемлука. Споменик је прекривен дрвима и тако је сачекао ослобођење Врања 7. септембра 1944. године. Враћен је на постамент 1946. године. Сачуван поносни бронзани војник „Чика Мита“ који је остао без леве руке у којој се налазила пушка острагуша са бајонетом, али и такав, какав је, ломи турски барјак под својим ногама.
Споменик данас стоји на истом месту, усред града као непобедиви јунак који пркоси зулуму, ратовима и сведочи о бурним временима и судбини народа с југа Србије. Пушка се чува у Народном музеју у Врању.
Ко је дао име споменику тачно се не зна. Али у граду под Пржаром кружи прича како је у касарни Први пешадијски пук „Књаза Милоша Великог“ у Врању служио човек са брковима, чији је лик неодољиво подсећао на бронзаног војника. Војнику је име било Мита, али су га колеге звале „Чика Мита“. Тако је и споменик добио име.
Е. Остојић Кацуљ
