Старо нишко војничко гробље простире се данас између улица Францускe, Вељка Петровића и Милунке Савић, у нишком насељу Делијски вис. Војничко гробље је основано на почетку Првог светског рата, када је Ниш, од јула 1914. до октобра 1915, био ратна престоница Србије.
На почетку Првог светског рата део простора у подножју Делијског виса у близини Војне болнице, где је сахрањивање почело још током балканских ратова 1912. године, обезбеђен је за сахрањивање умрлих војника у Војној болници у току рата од 1914. до 1918. године.
Од новембра 1914. до априла 1915. године на Војном гробљу је сахрањено 2.319 умрлих, међу којима је највише било српских ратника, али и аустријских и савезничких војника, из Француске и Велике Британије, мобилисаних на простору Комонвелта.
По завршетку Првог светског рата овај простор је током 1919. године додатно уређен за сахрањивање преминулих ратника и војних лица. Тада је гробље ограђено, а на улазу је подигнута велика метална капија као славолук у част ратника.
На Војном гробљу сахрањивало се и у периоду између два рата, а после Другог светског рата овде је покопана група бораца НОР-а. Војска је тада оградила велики простор гробља и у оквиру њега формирала магацине где је чувана муниција.
Сахрањивање на гробљу престаје 1956. године, а простор војног комплекса је претворен у војно стамбено насеље и тада почињу да ничу зграде и околне куће у овом делу града. Крајем 80-их година покренута је иницијатива за уређење Војног гробља тако да је преостали део Старог војничког гробља стављен под заштиту закона 1989. године као Меморијални парк Старо војно гробље и устаљена је традиција да се на овом месту обележава 11. новембар као Дан примирја у Првом светском рату.
Ратно војно гробље Британског комонвелта у Нишу
У оквиру војничког гробља формирано је посебно ратно гробље британских војника погинулих у Првом светском рату, познато као „Енглеско гробље“.
И овај део гробља је настао још 1915. године, када је у нишкој Војној болници умрло девет енглеских војника из састава Краљевске војне армије који су овде сахрањени. Поред њих, 1918. године сахрањен је још 21 енглески војник, као и 28 војника, три морнара, три члана морнаричке пешадије и седам болничарки мобилисаних на простору Комонвелта, које су служиле у српској војсци. Све болничарке су умрле у епидемији после завршетка рата.
Енглеско гробље данас обухвата простор од око 340 м2 ограђен каменом оградом, у којем је у шест правилних редова постављена 41 плоча са уписаним именима, јединицама и местом погибије или смрти британских војника.
Гробље је уређено још 1928. године, а 12. маја 1929. године свечано је откривен споменик у облику крста са мачем висок 4 метара, као симбол Великог рата. Пројектант уређења „енглеског“ гробља је архитекта сер Роберт Лоример.
На гробљу је тада постављена и спомен-плоча са записом на енглеском и српском језику:
„Земља на којој се налази ово гробље је дар захвалности српског
народа за вечан покој енглеских војника који су славно пали за
време рата 1914-1918. Слава им и вечан помен у њој“
Енглеско војно гробље је 1983. године стављено под заштиту закона.
Занимљиво је напоменути да је на простору Старог војничког гробља било и Немачко гробље, где су сахрањивани немачки војници, али је оно, заједно са спомен-обележјима, пресељено у Београд. Сачувана је спомен-плоча на каменој кули са натписом на немачком језику: „У славу немачкиx 1.300 ратника палих за Трећи рајх до 1942. године…„.
Импозантно обележје подигнуто у славу Енглеза који су овде сахрањени и спомен обележје Немцима преминулим на овом простору, тешко је доживети другачије него и као прекор нама чији трагично и часно преминули преци леже на Српском војничком гробљу у Нишу без правог, пристојног и достојанственог знамења.
Д.Илић
