КЛУБ ЧИТАЛАЦА СЛОВО ЈУГА

Славни Карађорђев барјактар и пожаревачки оберкнез из Горњег Матејевца

Надалеко познато устаничко село Горњи Матејевац, преко буна против Турака које су покретане у овом селу, па све до јаког антифашистичког покрета у 20. веку, познато је и по Абдула Марку Тодоровићу, Карађорђевом барјактару и писару, јунаку Првог и Другог српског устанка.

Марко Тодоровић Абдула – спомен плоча у Горњем Матејевцу

Спомен плоча „Знаменитом Србину и великом Матејевчанину“, Марку Тодоровићу Абдули спада у млађе меморијале постављене како се не би заборавили славни преци који су учествовали у вишедеценијским борбама за ослобођење од турског јарма и коначну независност.

Мермерна спомен плоча на каменом постољу откривена је 1993. године, на Митровдан, у парковском простору школског дворишта, у близини познатог матејевачког споменика „Бомбаш“ палим борцима у Другом светском рату.

У позадини спомен плоче види се споменик „Бомбаш“ у Горњем Матејевцу

Ко је био Абдула Марко Тодоровић?

Наш велики историчар и дипломатa Милан Ђ. Милићевић овековечио је Абдула Марка Тодоровића у свом делу „Поменик знаменитих људи у српског народа новијега доба“ из 1888. године.

Марко Тодоровић Абдула рођен је у Матејевцу код Ниша 1780. године. Школовао се у Нишу, али пошто је убио неког Турчина у Нишу, из страха од освете морао је да побегне у Србију. Пут га је водио у Параћин, а затим у Пожаревац. У Пожаревцу је једно време радио са ортаком потурицом, кога су звали Абдула.

Учествовао је у Првом српском устанку у коме се исказао великом храброшћу и одлучношћу у борбама, а како је био крупније грађе Карађорђе га је поставио за барјактара. Према непотврђеним народним легендама, као велики Матејевчанин, учествовао је 1809. године и у бици на Чегру са војском Петра Добрњца. У каснијим борбама са Турцима био је рањен и тада је постављен за писара.

Спомен плоча на каменом постољу у парковском простору школског дворишта у Горњем Матејевцу

Није требало дуго да се од задобијених рана опорави и када је подигнут Други српски устанак 1815. године, Марко се одмах придружује устаницима и учествује у борбама око пожаревачког утврђења. У овој бици је поново рањен и тада је упознао кнеза Милоша Обреновића. Након преговора који су уследили са Турцима, кнез Милош је склопио договор о мешовитој српско-турској управи и Марка је поставио за првог кнеза Пожаревачке нахије. Према некадашњем ортаку, кнез Милош га је назвао оберкнез пожаревачки Марко Абдула. Тако је име Абдула остало Марку до смрти.

Између њега и кнеза Милоша касније долази до несугласица, па је Марко Абдула са Стеваном Добрњцем, братом Петра Добрњца, 1821. године подигао буну која је запамћена као Абдулина буна, али није наишла на народну подршку, нити је проузроковала озбиљна материјална разарања нити жртве. Милош је Марку опростио подизање ове буне против њега, али га није вратио на место кнеза пожаревачког.

Марко се вратио мирном животу у Пожаревцу, све до ноћи пред Светог Саву, 1823. године, када је убијен у дворишту своје куће. Према народним причама, убиство је било последица буне коју кнез и његови саборци нису заборавили.

M.J. / Д.И.

Медијски садржај суфинансиран средствима за јавно информисање Градске општине Пантелеј

spot_img

ВАШ КОМАНТАР

Ваш коментар!
Унесите своје име

ПОВЕЗАНО

ИЗДВОЈЕНО