Једна од најпознатијих битака у српској историји одиграла се на Чегру, у близини Ниша када је Стеван Синђелић, највећи херој Првог српског устанка, у смрт са собом повео и 6.000 Турака. Величанствени подвиг Синђелића догодио се 31. маја 1809. (по новом календару) захваљујући коме се и након две стотине година ово српско херојство са поносом препричава.
У његову част у нишком крају постоје три споменик – бисте њему посвећене. Прва се налази на Чегру, месту где је храбро изгубио живот, друга биста направљена је у оквиру споменика Ћеле – кула (овај споменик Турци су изградили од лобања погинулих српских ратника на Чегру), док се треће спомен – обележје налази у нишком насељу Доња Врежина.
Херој Првог српског устанка
Стеван Синђелић, рођен је 1770. године у селу Војски, у Моравском округу. Након смрти оца Радована Ракића, угледног занатлије, прозвали су га „Синђелић“ по мајци Синђелији. Учествовао је у Првом српском устанку (1804-1813) од самог почетка. У договору са Карађорђем побунио је цео ресавски крај и прикупљао народ против османске власти. Први успех остварио је на Јасењару, између Свилајнца и Ћуприје где је у потпуности потукао Османлије. Касније је показао изузетну храброст у боју на Иванковцу, па га је убрзо Карађорђе поставио за ресавског војводу. Након тога, освојио је Ћуприју, Параћин и Ражањ, све до Делиграда.
Историјски подвиг Синђелића на Чегру
Пресудна битка за српске устанике одиграла се 31.маја 1809. на Чегру, североисточно од Ниша, недалеко од села Каменице, од чијег исхода је зависила судбина Србије. Није се случајно баш на овом месту одиграла. Заправо ослобођење Ниша био је главни циљ обнове српске државе. Српска војска са око 16.000 ратника, стигла је у пролеће и за месец дана изградила шест утврђених шанчева. Главни заповедник био је Милоје Петровић, а српска устаничка војска предвођена је командантима Хајдук Вељком и Петром Добрњцем. Војску су поред Синђелића, предводиле и војводе Илија Бајрактаревић и Пауљ Матејић. Са друге стране Турци су искористили то време и ојачали своје редове војницима из Приштине, Лесковца, Врања, Софије и Једрена.
Битка је почела нападом Турака на српски логор, којим је командовао Стеван Синђелић. Нападали су у неколико таласа и Синђелићу је била потребна помоћ других шанчева, коју није добијао. Видевши да нема куд и да је српска војска већ много страдала, учинио је надљудски подвиг тако што је пуцао у барутану и тако покушао да заустави продор Турака. Том приликом је погинуо, али је у смрт одвео и 6.000 Турака и тако остао упамћен као херој који је живот дао за одбрану Србије. Сматра се да је број палих Срба био између 3.000 и 7.000 што указује на огромну жртву српског народа за ослобођење Ниша од Турака почетком 19. века.
Ево како је херојство Стевана Синђелића сликовито описао Селомир Марковић, дугогодишњи домаћин Чегра и чувар успомене на храброст српских војника и великог Стевана Синђелића који свакодневно код споменика на Чегру пали свећу Стевану Синђелићу и његовим борцима:
Тек пошто су могли да јуришају преко својих лешева, талас од преко 2.000 Турака, запљускује наше утврђење, где настаје борба прса у прса. Где се сваки српски борац овде држи храбро и јуначки и где свако од њих постаје Стеван Синђелић за себе. А за њега су рекли да је био неустрашив, прави див, да је стизао да охрабри онемоћале, да помогне рањеног и да лично побије ко зна колико Турака. Али нови облак од преко 2.000 Турака сручио се на наше утврђење, па је било 15 турчина на једног србина.
И сада је благ израз борба прса у прса. Од густине Турака, српски борац није могао да користи ни пушку, ни кубуру ни мач ни нож ни шаке, једино оружје остали су зуби. У таквој ситуацији Синђелић са капетаном Славујевићем, једва се пробије до магацина са барутом и да не би пао жив у руке Турцима, још једном позива мало преживелих бораца око себе и каже спашавај се ко хоће и ко може.
У међувремену Турци престају да пуцају ка њему и вичу „жив, жив“, да би га живог натакли на колац. Наравно, ко га доводе живог следи му велика награда, па због тако велике награде Турци крећу ка њему. Он наравно све то види, али чека да му приђу ближе. Када су се приближили, извади кубуру, пуца у лојанице, обара их, пали барут, долази до страховите експлозије где гине највећи српски јунак Стеван Синђелић, али са њим у ваздух лети и много Турака.
Нажалост 4.000 српских душа остаде у једном дану на овом месту и од тога је 2.000 српских костура и данас овде на Чегру. Од топа до топа испод споменика на Чегру, налази се једна од најуређенијих спомен костурница у читавој Европи. Комплетна костурница је и патолошки обрађена, пресахрањена и заштићена са шинама од пруге“.
Биста Стевана Синђелића на Чегру
Како се велико страдање и херојство српског народа, на челу са храбрим Стеваном Синђелићем не би заборавило, на месту погибије подигнут је велики споменик у облику куле – симбола војног утврђења. Изграђен је поводом педесете годишњице ослобођења Ниша по пројекту архитекте Јулијана Дјупона и откривен 1. јуна 1927. године.
Десетак година касније, 1938. године, у полукружној ниши споменика на Чегру, постављено је и бронзано попрсје Стевана Синђелића, који је рад нишког вајара Славка Милетића.
Чегар је стављен под заштиту закона 1983. године, када је и проглашен културним добром од изузетног значаја. Комплекс на Чегру се редовно одржава а највећа заслуга за то иде чика Селету, који несебично већ више од 30 година заједно са породицом води рачуна о овом историјском месту.
Биста Стевана Синђелића испред Ћеле куле
Идентична биста Стевана Синђелића, каква се налази на Чегру, постоји и пред Ћеле кулом и рад је истог вајара – Славка Милетића. Постављена је такође 1938. године, а рељеф битке на Чегру са постољем касније је придодат.
Изнад њега, налази се бела мермерна плоча на којој су записани следећи стихови:
„Намерниче, стани Чегру се окрени,
нека остану у теби у вечној успомени,
јунаци са Чегра, слободе творци,
Синђелић Стеван и његови борци – 1. VI 1938.“
Биста је у добром стању као део спомен – комплекса Ћеле кула, који се редовно одржава.
Споменик Стевану Синђелићу у Доњој Врежини
Трећи меморијал посвећен Стевану Синђелићу налази се у насељу Доња Врежина. О овом Спомен – обележју војсковођи Првог српског устанка мало се тога зна, али претпоставља се да је подигнуто крајем епохе социјализма.
Испод бисте Синђелића, налази се плоча на којој од недавно тек може да се види коме је споменик посвећен, пошто је доскора овај меморијал био у изузетно лошем стању.
Дуго су грађани указивали на немарност и потребу да се среди ово место, што је и учињено маја ове године. Данас има нови изглед, захваљујући Општини Пантелеј, на чијој се територији налази, а уз помоћ волонтера из Горњег Матејевца, појединаца, предузетника и ЈКП Медиана.
Д.Николић
