У ноћи између 8. и 9. маја 1945. године у Берлину је потписан Акт о капитулацији Немачке и њених оружаних снага.
У ноћи између 8. и 9. маја 1945. године, у берлинском предграђу Карлсхорст, потписан је коначни Акт о безусловној капитулацији нацистичке Немачке и њених оружаних снага, чиме је окончан Велики отаџбински рат.
Док су совјетске трупе водиле завршну Берлинску операцију, руководство Трећег рајха покушавало је да избегне потпуну капитулацију. Немци су настојали да се предају искључиво англо-америчким снагама, истовремено настављајући борбе против Црвене армије. У том циљу, њихови представници су у ноћи 6. на 7. мај у француском граду Ремсу потписали први акт о капитулацији, којим се борбена дејства прекидају 8. маја у 23 часа. Међутим, у протоколу је наглашено да тај акт није свеобухватан и да се борбе са Совјетима настављају.
Совјетски Савез је захтевао безусловну капитулацију као једини услов за окончање рата, уз потписивање акта у престоници агресора. На инсистирање Москве, нова церемонија одржана је 8. маја у Берлину, када је потписан коначни Акт о капитулацији.
У име Немачке акт су потписали генерал-фелдмаршал Вилхелм Кајтел, адмирал Ханс фон Фридебург и генерал-пуковник авијације Ханс-Јирген Штумпф. Испред Совјетског Савеза потписао га је маршал Георгиј Жуков, док је у име савезника то учинио главни маршал авијације Велике Британије Артур Тедер. Амерички генерал Карл Спак и француски генерал Жан де Латр де Тасини су присуствовали као сведоци.
Окончање рата званично је објављено у Совјетском Савезу у ноћи на 9. мај. Тај датум је ушао у историју као Дан победе над фашизмом и један је од најзначајнијих датума у историји 20. века.
СЈД
