За ослобођење Ниша, у периоду од 8. до 14. oктобра 1944. године, вођено је више војних акција. Војници Народноослободилачке војске Југославије (НОВ), уз помоћ ваздухопловних снага СССР-а и Бугарске армије која је прешла на страну савезника, успели су да ослободе Ниш након седам дана борбе. Непријатељ је успео да се одржи до 14. октобра када је кренуо у повлачење преко Јужне Мораве. Након жестоких борби у центру града и у Обреновићевој улици, град је стављен под контролу НОВ.
Спомен гробница настрадалим народним херојима и борцима НОР-а у периоду од 1941. до 1944. године, налази се у централном делу парка на Синђелићевом тргу у Нишу. Повод за подизање била је прослава прве годишњице ослобођења Ниша у Другом светском рату 14. октобра 1944. године, када су у спомен гробницу сахрањени посмртни остаци 12 бораца народноослободилачког рата.
Плато је подигнут 1951. године са стубовима и спомен плочом, том приликом овде су сахрањени посмртни остаци још два народна хероја Конрада Жилника и Миодрага Таушановића. Нацрт гробнице урадила је Школа за примењену уметност у Нишу.
Спомен гробница представља најзначајнији споменик Народноослободилачке борбе у Нишу. Значајна је и због чињенице да су у њој сахрањени борци из различитих крајева Југославије, што овој гробници данас даје један међународни значај“, за часопис Слово југа каже историчар Никола Миловановић, сарадник Завода за заштиту споменика у Нишу.
Спомен гробница је конципирана као архитектонски објекат без декоративно – скулптурних елемената. На бетонској плочи која покрива гробницу постављено је 10 стубића повезаних ланцима. Они симболишу пресечена дебла која нису израсла до краја као и животи народних хероја које је Други светски рат прекинуо.
У средишњем делу платоа постављена је петокрака од бетона, а иза ње спомен плоча на косом постољу. На плочи су исписана имена два народна хероја, 8 првобораца и 4 скојеваца, који су погинули у народноослободилачком рату и на овом месту сахрањени 1945. године. Спомен гробница је уређена и свечано откривена 7. јула 1951. године на десетогодишњицу устанка у Србији.
У гробници су сахрањени: Александар Петровић (1925-1944), Божидар Лешјанин (1921-1944), Бранко Јекић (1928-1944), Виден Тасковић Мргуд (1920-1942), Душан Тасковић (1915–1944), Душко Костић (1919-1942), Данило Прица (1911-1942), Конрад Жилник (1919-1944), Марко Јовановић (1912-1942), Миодраг Мија Станимировић (1919-1943), Миодраг Петровић Коле (1920–1941), Михајло Мика Палигорић (1916-1942), Миодраг Таушановић Лапчевић (1911-1942), Радмила Ковачевић (1922-1944).
Мија Станимировић
Рођен је у Нишу, а завршио је Железничку индустријску школу и радио у железничкој радионици као електричар. Био је члан СКОЈ-а од 1937. године, а 1941. године постаје секретар партијског бироа у Железничкој радионици. Октобра месеца се прикључује Пасјачком партизанском одреду где је био задужен за Окружни комитет Зајечарског округа, у којем је на његову иницијативу основан Крајински батаљон. Погинуо је у околини села Заграђе 1943. године.
Конрад Жилник
Рођен је у месту Капља Вас у Словенији, био је словеначке националности. У Ниш се доселио 1936. године као кожарски радник, а члан КПЈ постао је 1937. године, такође, био је и један од оснивача Топличког одреда. Након пораза и великих губитака у бици код Јошанице новембра 1941. године, Конрад одлази у Озренски партизански одред. Између 1943. и 1944. године имао је задатак да ради на оснивању народних одбора у селима у околини Беле Паланке. Погинуо је 1944. године између села Козје и Пајежа.
Радмила Ковачевић
Рођена је 1922. године у Лозници, завршила је Учитељску школу. У међуратном периоду је живела у Нишу, док је њена мајка била радница Фабрике дувана. Године 1943. Немачка војска хапси и затвара њену мајку, стога Радмила одлучује да се прикључи Озренском партизанском одреду. Почетком 1944. године постаје члан Окружног комитета КПЈ за Нишки срез. Исте године је извршила самоубиство код Девојкиног врела, близу Каменице, да не би била заробљена од стране Недићеваца који су је опколили.
И.Терзић
