Нешков вис налази се на обронцима Старе планине, у близини Димитровграда, а управо овде су се одиграле неке од, за нашу историју, значајнијих војних битака. Једна од њих у Српско-бугарском рату, неке у током Другог светског рата, а једна и за време априлског рата. Све су вођене са доста претрпљених губитака, како у смислу војних, тако и у смислу људских ресурса.
Знамо ли где је Нешков вис и шта се тамо налази ? Јесмо ли заборавили славне великане, храбре јуришнике и пешадију који су одолевали нападима противника бранећи Србију у којој данас живимо?
У току неколико ратова који су се водили кроз историју, на овом истом месту ратовало се у рововима против боље наоружаних противника, њихове нове артиљерије, али и борбене авијације. Одолевало се нападима, борило се за понос пука, остављали су се животи за слободу и пролевала се јуначка крв.
Кратак час историје, пре часа о части
Бранећи Краљевину Југославију од напада фашистичке Немачке, на Нешковом вису погинула су 63 војника, а у знак сећања на ове јунаке подигнут је споменик код железничке станице Чиниглавци.
На одбрани границе Краљевине Југославије према Бугарској биле су распоређене јединице 5. Армије Југословенске краљевске војске (Топличка дивизија, 12. Крушевачки пук и 3. пешадијски пук из Пирота) која је успешно одбила први покушај пробоја границе 7. априла 1941. године у атару села Врапча.
Међутим, нови напад Немачке армије (1. Оклопна група), уз помоћ Бугара, уследио је наредног дана у раним јутарњим сатима. Отпор Југославенске краљевске војске је сломљен након десеточасовне битке. Непријатељ је приликом овог напада користио и артиљерију и авијацију. Јединице Југославенске краљевске војске истог дана биле су потиснуте са границе, па је Пирот већ предвече био окупиран.
Том приликом погинуло је више од шездесет храбрих војника, па је споменик који је подигнут на Нешковом вису посвећен управо борцима 12. Пешадијског пука у Другом Светском рату. У суседном Великом селу је сахрањено још 12 страдалих бораца. У знак сећања на погинуле војнике СУБНОР Пирота обележава овај датум – 8. април (1941.).
Српско бугарски рат – Битка на Нешковом вису
Предвече 24. новембра 1885. године Бугари су јуришом упали у ровове српске пешадије који су били полунапуштени, јер је већи део бранилаца Нешковог виса већ био одступио. На положају су били само војници 2. батаљона капетана Михаила Катанића па су убрзо блатњави ровови постали поприште крваве борбе која је вођена прса у прса.
Бугарска војска успела је да зароби пуковску заставу, али захваљујући мудрошћу капетана Катанића, застава 11. пука враћена је српској војсци у току исте битке и била је спасена, а капетан Катанић тешко рањен у врат и ногу, што га је омело у повлачењу, те је пао у заробљеништво од стране Бугара и био одведен у Софију.
За ово јуначко дело на Нешковом вису капетан Катанић унапређен је у чин мајора. У борби на овом месту, погинуло је 746 српских војника, а бугарских око 500. Управо због тога ова борба спада у ред најтежих борби које су вођене у овом рату. После мира који је постигнут са Бугарима, мајор Катанић долази у Београд, где убрзо и умире, али са почасном “титулом” националног хероја Србије са Нешковог виса у борби са Бугарима 1885. године.
Покрај споменика на Нешковом вису сахрањени су изгинули војници и српске и бугарске војске у једну исту гробницу.
Мало источније од Пирота, за време априлског рата (1941.), Топличка дивизија Југословенске војске суочила се са немачком 11. оклопном дивизијом. Том приликом вођене су дуге и крваве борбе, а наша војска претрпела је тешке губитке због којих се морала повући према Нишу. То је био повод да се подигне споменик погинулим војницима Југословенске војске у априлском рату 1941. године. Вајар и творац овог споменика био је В.Костић.
Зашто смо заборавили?
И ако од великог историјског значаја, ово место данас изгледа вероватно потпуно исто као и онда. Споменик је заиста жалосно гледати запуштеног и изложеног „зубу времена”, са видно претрпљеним оштећењима и „отвореним ранама”. Обавијен коровом и у ураслој трави, готово неприметан за оне који не знају да се овде налази.
Да ли је запуштена и мисао о храбрим ратницима који су на овом брду дали своје животе бранећи нашу земљу? Да ли је у питању то што се не налази на неком од тргова, па је самим тим и његово одржавање „промакло” надлежнима, али и мештанима из околине?
Ипак, чињеница је да се овде налази са ваљаним разлогом, а слика њега у садашњости не доприноси осећају поноса из прошлих времена.
И.Терзић
