Нема Нишлије, Пироћанца, Лесковчанина, Врањанца који није дошао у град, а да није обишао, ово тада, „велелепно здање“.
За те године се везује и једна специфичност коју многи, данас старији грађани, итекако памте. Први телевизор Електронске индустрије РР је био изложен у првом излогу у Обреновићевој тада Побединој улици. Ту се окупљао народ да види чудо технике, али и прве фудбалске утакмице. Нешто касније 1966.-1968. године Нишлије су почеле да купују телевизоре.
Робна кућа „Београд“ се одржала до краја осамдесетих година и поред Робне куће „Пионир“ (садашњи Форум) била је једна од главних трговина у граду.
Опште мишљење у Нишу је да се некада живело срећније. Да ли је то заиста тако било, могу да објасне социолози, али је познато да социјалне разлике нису постојале и да све што је било ту изложено, могле су да имају и богате и сиромашне куће.
Касније је поплава робних плагијата донела и људске плагијате, мерила вредности више не постоје, а можда је мало и жалосно што с неком носталгијом Нишлије гледају на некадашњу Робну кућу helmii.com.
Неко ће рећи, то је само продавница. Да, али она је била симбол безбрижног времена које ће Нишлије тешко опет да доживе.
М.С.
