Само један пук српске војске понео је почасни назив „Гвоздени пук“. То је II пешадијски пук I позива „Књаз Михаилo“ који се борио у саставу Моравске дивизије и учествовао је у свим великим биткама које је српска војска водила од 1912. до 1918. године.
Други пешадијски пук „Књаз Михаило“ формиран је 19. децембра 1897. године. Његова матична касарна била је у Нишу, а пук се попуњавао војницима „првог позива“ са подручја Топличког, Јабланичког и Заплањског среза, старости од двадесет једне до тридесет једне године.
Како је Гвоздени пук добио име?
Чувено име „Гвоздени пук“ добио је од војске и народа, због изузетног јунаштва и храбрости у борбама које је овај пук извео већ у првим ратовима који су почетком двадесетог века погодили Србију.
У Другом балканском рату, изнео је одлучујућу борбу на Брегалници 1913. године и Други пук тада је назван „гвоздени”, а тај назив ће носити у свим ратовима.
Брегалница
Непосредно после поноћи, у врелој јунској ноћи 1913. године, целокупна бугарскa армијa је без објаве рата напала српске положаје на реци Брегалници са намером да уђе у јужне делове ослобођених српских територија од Турака.
У тој крвавој борби, сви су били задивљени подвизима које је овај пук извео када је усиљеним маршем стигао у помоћ Дринској дивизији и ушао у борбу на обронцима планине Рујна где су Бугари напредовали и напали свим силама желећи да пресечу комуникацију српске војске.
На овом месту се одлучивала судбина битке, а своју храброст показали су храбри младићи из Топлице. Пук је изнео заузимање кључне коте 650 после вишечасовне борбе под убиственом ватром бугарске артиљерије, трпећи губитке, али не одступајући. Када је стигла команда за јуриш „Гвозденог пука“ на бугарске положаје преломила се судбина Брегалничке битке.
Велики рат
Како на Брегалници тако и у свим даљим биткама, Други „гвоздени” пук био је у стању да и по цену најтежих губитака, до задњег часа брани положаје и прелази у јуриш и онда када би свака друга војска почела да одступа. Тако је почела да се ствара легенда о „Гвозденом пуку“.
Прекаљени ратници Другог пешадијског пука нису имали пуно времена за одмор после завршетка рата са Бугарима. Већ следеће, 1914. године, Аустроугарска је напала Србију, а топлички јунаци Другог пешадијског пука опет су кренули да бране своју отаџбину.
У Првом светском рату Други „гвоздени“ пук учествовао је у Церској бици, и то у самом њеном центру, на Текеришу, а затим и у биткама на Дрини. Јунаци „Гвозденог пука“ посебно су се истакли својом храброшћу у Колубарској бици, а у част ратног команданта Гвозденог пука, пуковника Миливоја Стојановића, композитор Станислав Бинички је компоновао „Марш на Дрину“.
Током свих тешких година, Гвоздени пук је пронео славу српског војника од Куманова, преко Брегалнице, Цера, Дрине и Колубаре, Албанске голготе и Крфа, Солунског фронта, Горничева и ослободио је прво Ниш, а затим је гонио непријатеља све до Кикинде, где је пук 1918. године завршио свој ратни пут.
Споменик у Прокупљу
„Гвоздени пук“ у рату је мобилисан у Прокупљу па је називан и „Топлички гвоздени пук“. Место мобилизације 1912. године било је код старе железничке станице у Прокупљу, одакле је 7. октобра 1912. године „Гвоздени пук“ кренуо у балканске ратове и започео свој славни ратни пут.
На овом месту у Прокупљу, одакле је Гвоздени пук кренуо у рат и вечну славу, уређен је комплекс посвећен славним топличким јунацима, са величанственим спомеником високим пет метара у облику Карађорђеве звезде са више фигура.
На споменику су уклесана лица команданта Гвозденог пука Миливоја Стојановића Брке, француског пуковника Шарла Пранијеа, Милунке Савић и Флоре Сандс, као и имена свих битака у којима је учествовао Гвоздени пук у оба балканска рата и у Првом светском рату.
На плочама споменика наведени су сви ослобођени градови 1918. године, а имена јунака Гвозденог пука уклесана су на мермерним плочама у спомен-парку.
Идејно решење споменика урадио је академски вајар Чедомир Ристић, а аутор идејног решења за изградњу спомен-парка је архитекта Милан Радовановић.
Споменик је свечано откривен 12.10.2018. године приликом обележавања стогодишњице ослобођења Прокупља у Првом светском рату.
Карађорђева звезда са мачевима
У редовима Гвозденог пука током ратова од 1912. до 1918. године борило се преко три стотине официра, подофицира и војника, који су били одликовани највишим српским ратним одликовањем – Карађорђевом звездом са мачевима.
Поред тога, и ратна застава Другог пешадијског пука Моравске дивизије првог позива „Књаз Михаило“, била је најодликованија застава у српској војсци.
Пук је одликован указом од 30. новембра 1913. године Орденом Карађорђеве звезде са мачевима IV реда, а у Првом светском рату два пута Орденом Карађорђеве звезде са мачевима III реда (1917. и 1920. године).
Посебно место овог пука у српској војсци потврђује и чињеница да је ковчег са посмртним остацима краља Петра Првог Карађорђевића био прекривен управо заставом Другог гвозденог пука.
Д.Илић
