Војислав Станковић, познатији као Васја Нишлија, глумио је на позорници, филму и телевизији. Освојио је срца публике и колега, а и данас се памти као једна од најважнијих личности у историји српског глумишта.
Од партизана до позорнице
Након што је дебитовао на нишкој позоришној сцени 1947. године, Васја се брзо пробио као један од најталентованијих глумаца у земљи и остао упамћен као „Васја Нишлија“. Рани живот Војислава Станковића обележио је напоран рад и посвећеност стварима већим од њега самог. Његов отац је био пекар, а мали Васја је у раном детињству научио да ради тешке послове да би помогао својој породици.
Године 1944. са 14 година ступио је у НОБ и служио као курир у Јастребачком партизанском одреду. У то време је претрпео тешке промрзлине на ногама које ће га прогањати до краја живота. Упркос томе, Станковић је истрајао и наставио своју страст према уметности и успео је да се избори за своје место на сцени.
Од локалне до националне славе
Његова глумачка каријера почела је 1947. године у Народном позоришту у Нишу, где је дебитовао као статиста. Године 1949. уписао се на Позоришну академију у Београду, али се вратио у Ниш због наводног русофилства. Редовни члан Народног позоришта у Нишу постао је 1952. године са бројним улогама у позоришним представама.
Од 1958. одлази да ради у Мостарско позориште, а од 1959. до 1965. био је члан Драме СНП-а у Новом Саду. Након што је постао слободни уметник, често је називан „последњим српским путујућим глумцем“. Тако је радио у позориштима широм Србије и Босне и Херцеговине, укључујући Београдско драмско позориште и позоришта у Зеници, Крагујевцу, Сарајеву, Зрењанину, Тузли и Зајечару.
Васја на филму и телевизији
Поред рада у позоришту, Станковић је био и врхунски филмски глумац, са запаженим улогама у филмовима као што су Лептирица (1973), Чоркан и Свабица (1980), Дивљи Светац (1989). Наступао је и у телевизијским серијама као што су Вук Караџић (1987), Портрет Илије Певца (1988), Кућа поред пруге (1988), Рођаци из Лазина (1988), Алекса Шантић (1992). Његова широка палета талената и свестраност чинили су га цењеним уметником у филмској индустрији.
Упркос изазовима са којима се суочавао, Станковић никада није изгубио из вида љубав према глуми и уметности. Станковић је био контроверзна личност позната по својој грубој личности и проруским ставовима, због чега је добио надимак „Васја Нишлија“ по лику из познатог руског филма „Пастир Костја“.
Посвећеност младим талентима
Ипак, он је са поносом носио овај надимак и пожртвовано радио са позоришним аматерима, често и у тешким условима. Његова страст према обуци младих глумаца и очувању уметности глуме за будуће генерације чинила је Станковића инспиративним ментором и истинским заљубљеником у уметност.
Тешке промрзлине ногу које је зарадио као курир у рату, а од којих се никад није опоравио, показале су се фаталним када је по јакој зими 1994. радио са глумцима аматерима у Бијелом Пољу. Станковић је хитно пребачен у болницу због компликација од промрзлина, али лекари нису успели да му спасу живот.
Сећање на Васју Нишлију
Преминуо је 14. марта 1994. године у Нишу, оставивши иза себе велики број запажених улога. Данас, Васја Нишлија остаје незаборавна фигура у српској уметности, као симбол страсти, упорности и љубави према глуми. Прича о Васји Нишлији је подсетник на снагу воље, талента и жртвовања који остављају трајан утицај на уметност и људе.
Х.Н. / Д.И.
