Велики број људи са ових простора страдао је у ратовима који су овде тутњали и велики број њих је остао неименован на спомен-плочама подигнутим управо у њихову част. Међутим, ови јунаци записивани су од стране оних који су желели да сви чују за хероје који су се борили за слободу наше земље.
Након тријумфалне ратне победе, у Краљевини СХС, основане су многобројне добротворне организације. Један од њихових најприоритетнијих задатака био је да се прикупе, достојно сахране и обележе споменици оних који су за своју, а и слободу своје браће, дали оно најдраже што су имали – свој живот. Занимљиво је да су велику већину оваквих организација предводиле жене.
Леп пример, у овом за српски народ важном и патриотском чину, представља подизање споменика код Нишке Бање 1929. године. Пододбор друштва „Књегиња Зорка“ у Нишу који је основан 28. марта те године покренуо је изградњу овог споменика, који је посвећен изгинулим браниоцима Ниша и његове околине у минулим ратовима.
Споменик је завршен захваљујући добровољним прилозима, како грађана тако и виђенијих установа са ових простора. Оно што је занимљиво, јесте чињеница да је подигнут баш на месту на којем су 19. октобра 1915. године херојски погинули потпоручник Ђорђе Максимовић и наредник Миленко Јевремовић. Њих двојица су, између осталог, управо на том истом месту били и сахрањени.
Спомен костурница
Са њива у околини Ниша прикупљене су и кости страдалих ратника које су сељаци са пијететом сачували на обележеним местима. Све су заједно спуштене у велику заједничку гробницу испод споменика који је направио инжењер Секулић, а чије је радове надгледао инжењер Бора Симовић. Они су обавили свој део посла без икакве надокнаде. На челу целе акције била је председница друштва „Књегиња Зорка“ Теодора Величковић.
Овај споменик у знак сећања на изгинуле борце у Првом балканском рату и Првом светском рату подигнут је поред пруге на углу пута за Бању и пута за Јелашницу. Споменик је подигао пододбор Друштва „Кнегиња Зорка“ из Ниша 1929. године ослањајући се на своја новчана средства и помоћ општина Нишке Бање и Прве Кутине.
Председница пододбора Теодора Величковић, супруга Драгутина Величковића, апотекара из Ниша, у разговору са преживелим борцима из оба рата сазнала је имена и презимена изгинулих ратника. Тако су она била сачувана од заборава, а касније и уклесана на мермерној плочи самог споменика.
Да овај подухват није урађен, данас се вероватно не би знало да ли је неко од Бањаца и Кутинаца био у Првом балканском рату (1912.) и Првом светском рату (1914-1918.), те да ли је и ко од њих погинуо у тим ратовима. У оба споменута рата само из Нишке Бање (Старог Села и Кованлука) изгинуло је 26 бораца, а из Прве Кутине изгинуло је 19 бораца.
На споменику, поред плоче посвећене борцима из овог краја, постоје још две плоче посвећене погинулима у рату, али без икаквих назнака одакле су они били. На једној од тих плоча налазе се имена двадесет и два страдала борца, док на другој има назначених само десет погинулих.
Локација споменика
Занимљиво је да је за локацију споменика везана дирљива прича. Он је подигнут на месту где је био сахрањен потпоручник Ђорђе Максимовић који је храбро положио свој живот у Првом светском рату. Ко почива на овом месту није се знало пуних 14 година, што иначе није био усамљен случај широм простора Србије.
Тајна је расветљена када је у дугом трагању до овог места дошла Ђорђева мајка Персида. Схватила је да је то њен син када је поред њега препознала књижицу са песмама које је он писао. Мајка је од силног узбуђења тог тренутка изгубила вид, а свечаности освећења споменика присуствовала је као почасни гост.
Откривање и освештење споменика
На дан када је споменик био требао да буде освештен, у Саборној цркви у Нишу обележен је парастос којем су присуствовали представници војних и цивилних власти из Београда и Ниша. Управо због те прилике, за велики број људи, организовани су специјални поласци возова који су ишли до споменика који се налазио у непосредној близини Нишке бање.
Воз са представницима кренуо је за Нишку Бању након протокола у Саборној цркви. До тада невиђено велики број људи окупио се на пољани око споменика. Откривању је у име краља Александра Првог Ујединитеља присуствовао изасланик Милош Јовановић, а председника краљевске владе Петра Живковића заступао је Ђорђе Несторовић.
Из Београда као гости били су присутни: председница друштва „Књегиња Зорка“ госпођа Ђурђина, удовица покојног Николе Пашића, затим госпођа Продановић председница Кола српских сестара и други угледни гости. Чин освештења споменика обавио је Епископ нишки Доситеј са својим свештенством.
Д.Илић / И.Терзић
