Села у околини Бабушнице годинама уназад остају све празнија, тако можда и не чуди чињеница да се све мање зна да се управо у овим крајевима формирала једна од чувених бригада наше војске. У јеку рата који је тутњао овим просторима Лужничани су храбро стали на браник своје отаџбине, тада је погинуло преко две хиљаде људи. Заслуге за своје херојство добили су подизањем споменика у Бабушници.
Споменик у строгом центру Бабушнице посвећен је борцима у Првом и Другом светском рату, а откривен је новембра 1954. године. Вајар Д. Богдановић посветио је ово дело житељима општина Лужничког краја који су дали своје животе борећи се за слободу.
Групна скулптура бораца са оружјем у разним позама, представља око 2 500 страдалих лужничана и постављена је на постоље високо 2 метра. На бочним странама су борбени мотиви на бронзаним плочама са натписима 1912-1918. и 1941-1944. године, вајар је био Д. Богдановић.
У знак сећања на часно погинуле
Поред споменика, у близини Основне школе „Деспот Стефан Лазаревић“ , у Бабушници такође постоји и заједничка гробница погинулих бораца 1941-1945. На њеној плочи је написано:
„У овој заједничкој гробници леже посмртни остаци знаних и незнаних партизана из разних крајева наше отаџбине. У току народне револуције – у надчовечанским борбама противу фашистичких освајача дадоше на подручју Лужнице своје животе за бољи живот будућих поколења, за социјализам. Нека ови примери херојства и пожртвовања буду путоказ будућим нараштајима.“ 7. јула 1955. год. Бабушница, Савез бораца НОР-а Среза Лужничког.
Лужница за време Првог и Другог светског рата
На овим просторима 6. септембра 1944. године формирана је Двадесет пета српска бригада НОВЈ код села Стрелац јужно од Бабушнице. На дан формирања имала је четири батаљона са око 900 бораца. До 20. септембра 1944. била је под командом Главног штаба Србије, а потом у саставу 46. дивизије.
У садејству са 27. Српском бригадом у тешким борбама од 6. до 11. октобра против једног од јачих батаљона немачке 11. дивизије бригада је ослободила Врање, чиме су Немци изгубили правац долином Јужне Мораве за упућивање појачања 7. СС дивизији „Принц Еуген“ у рејон Ниша. На територији Лужнице, само у току Другог светског рата, погинуло је око 820 људи.
Пре овог, овај крај имао је 468 погинулих Лужничана у периоду Првог светског рата. Тада су неповољни догађаји у другим крајевима Србије довели до повлачења српске војске из ових крајева. Многи борци из Лужнице напустили су завичај и преко непроходних планина Албаније кренули ка Јадранској обали. У пробоју Солунског фронта погинуло је 322 Лужничана.
Д.Илић
