У борбама за ослобођење Ниша од фашиста у Другом светском рату учествовали су и борци Црвене армије из Трећег украјинског фронта. Ниш је ослобођен 14.10.1944. године у поподневним сатима.
У месту Сврљиг (30 км од Ниша, где је био стациониран део совјетских снага) 13. октобра стигао је глас да је Ниш ослобођен. Сутрадан у зору, Секретар окружног комитета у Нишу, кренуо је за Ниш. Њему се придружио непознати совјетски генерал и са џипом добијеним од Совјета, кренули су заједно. Успут им се придружио Потпуковник Петар Андрејев, окићен многим одликовањима са Источног Фронта. На путу су сретали сељаке, који су их засипали цвећем, храном и пићем.
На пар километара од Ниша, отворена је паљба на возило. Убрзо затим зачула се и артиљеријска паљба, између Совјета из Сврљига и немаца стационираних у Нишу.
Возило је некако избегло паљбу, линију фронта, и још више се приближило граду. Ту је возило заустављено од Партизанског комесара, са наредбом, да се возило остави поред пута и да не иде даље. Совјетски потпуковник упорно је инсистирао, да се по сваку цену иде за Ниш, упркос противљењу и информацији, да Ниш још није ослобођен и да су на 100м од њих немачки ровови.
Судбина војника
Тада је потпуковник Андрејев, пришао једном војнику, потражио и узео митраљез и сам кренуо за Ниш. Није направио ни десетак корака, срушио се погођен немачком паљбом. Сати су га одвајали од живота и уласка у ослобођен град Ниш.
Други совјетски војник погинуо је непосредно близу места где је и сахрањен, у уличним борбама, на неколико сати пред ослобођење.
О томе сведоче и два мала надгробна споменика над гробовима војника Црвене армије погинулих у борби за ослобођење града Ниша. Потпуковник Петар Андрејев и војник Гизатулинах, сахрањени су у централном парку, а спомен-обележја подигнута су 1945. године, поред места срушеног споменика Краља Александра Првог, који је 2004. године репликом постављен на исто место.
Споменици су постављени на бетонској подлози. Споменик потпуковнику Андрејеву израђен је пирамидално од гранита висине 1.80м, а споменик војнику Гизатулинаху израђен је од вештачког камена.
На гранитном споменику уклесано је име потпуковника Андреева Петра Арсенијевича из Лењинграда, а на другом споменику од вештачког камена уклесано је име војника Гизантулина. Сваки гроб понаособ је ограђен гвозденом оградом.
Године 1966. посмртни остаци погинулих војника пренети су у масовну гробницу у Јагодину. Оба споменика сада само обележавају места где су били сахрањени Црвеноармејци у Нишу.
Д,Илић / Ђ.Јанковић
