Чак две стотине надгробних споменика Спомен – комплекса Старо гробље у Нишу има велику историјску и културну вредност. Овде су сахрањене значајне личности из историје Ниша и околних места, али и читаве државе. Међу њима су и гробови познатих бораца из доба Турака, због чега је ово гробље посебно важно. Између осталих, овде се налазе споменик и гроб Станка Власотинчанина – трговца и вође Нишке буне 1841. године, затим гроб Учитељ Тасе – познатог нишког учитеља и борца, као и гроб Колета Рашића – истакнутог ратника и организатора буна.
Станко Власотинчанин – вођа Нишке буне
Станко Атанацковић Бојаџија, или Станко Власотинчанин, како стоји на надгробном споменику био је познати трговац и борац против Турака. Истакао се пре свега као организатор и вођа Нишке буне у власотиначком крају 1841. године, где је и рођен. У време када је трговао стоком повезао се са битним људима у Србији. Познат је по томе што је преносио оружје, муницију и поруке, а сарађивао је блиско са кнезом Милошем, који је био у изгнанству.
Када је Нишка буна угушена, био је у затвору четири месеца због сарадње са кнезом. Из затвора у Београду пребегао је 1842. у Аустрију, али се убрзо вратио у Србију те добио амнестију од Турака и право да се врати у родно Власотинце. Од 1844. живео је у Нишу, све до смрти 1853. године.
На старом нишком гробљу, један од осам гробова које је стављено под заштиту 1983. је и гроб Станка Власотинског. Споменик је подигнут 60-их година 19. века, а највероватније је у питању рад власотиначких мајстора каменорезаца. Грађен је из једног камена, без постоља и укопан у земљу висине 1,90 метара.
На самом врху споменика записана је година смрти 1853, док у доњем делу стоји запис: „Здз почиватз раб божи Станко Власоти(н)ски“. Власотински је у Нишу живео све до своје смрти, а у његову част једна нишка улица носи његово име.
Никола Коле Рашић – руководилац Нишког комитета
У историји је познат као вођа и један од руководилаца организације Нишког комитета из периода Српско – турских ратова (1876-1878). На састанку 1874, као један од организатора завере изабран је за „војводу усташа“, који је требало, да када за то дође време, подигне становништво нишког краја на Турке. Заверу је организовао заједно са Тодором Станковићем (чији се гроб такође налази на нишком Старом гробљу), Таском и Ђорђем Узуновићем, Михајлом Божидарцем, Петром Икономовићем и другима.
Пре рата бавио се трговином, а касније се истакао као учесник у Српско – турским ратовима. Руководио је четама између Ниша и Лесковца. У Другом српско-турском рату био је на челу комбинованог одреда српске војске и добровољаца. За време вишенедељних борби за ослобађање Ниша, поред војске учествовало је и 6.000 добровољаца и учесника са заузетих територија од Османског царства, а њиме је предводио Коле Рашић.
Након ратова, активно се бавио политиком и био представник Либералне странке. Однео је победу на првим изборима за Народну скупштину вароши Ниш и постао њен посланик.
Гроб са спомеником Николе Коле Рашића (1838 – 1898) налази се на Старом гробљу у Нишу. Сахрањен је у централном делу са спомеником од белог мермера, чији је гроб такође стављен под заштиту закона 1983. године.
Данас једна основна нишка школа носи његово име, као и улица у граду. Занимљиво је да је приказан и на северној страни Споменика ослободиоцима Ниша у центру, са протом Петром Икономовићем где је приказано заклињање и дизање Нишлија на устанак 1874. године.
Учитељ Таса поставио темеље основног школства у Нишу
Атанасије Петровић, најистакнутији нишки учитељ, познат као Учитељ Таса, поставио је темеље основног школства у родном граду. Након ослобођења Ниша од Турака 1878. постављен је за управитеља Народне школе у Нишу, све до 1880. када је пензионисан.
Тасини ученици биле су познате нишлије Тодор Миловановић, Димитрије Цветковић, Тодор Станковић, Коле Рашић и други.
Сахрањен је уз највеће почасти, такође на Старом гробљу у Нишу, у његовом централном делу. Гроб са спомеником Учитељ Тасе је заштићен законом још од 1983. године.
По њему је име добила и најстарија основна школа у Нишу, а његово име носе и једна нишка улица и трг. У његову част подигнут је и споменик у Нишу – његова биста са књигом у руци.
Да ли ће Старо гробље постати Меморијални парк?
Поред ова три гроба која се налазе на Старом гробљу у Нишу, од 1983. године законом је заштићено још пет гробова и то су први заштићени споменици на овом месту. Реч је о гробовима Тодора П. Станковића – организатора устанка у Нишу и на југу Србије против Турака, затим Сердара Јола Пилетића, црногорског јунака и државника 19. века, Павла Стојковића, који је био вођа и организатор радничког покрета у Србији, Милована Недића – пуковника и команданта Моравске дивизије 1912. године и Проке Јовкића – Нестора Жучног, радничког песника.
Деценијама уназад Старо гробље било је запуштено и препуштено времену. До многих споменика није се могло доћи од растиња и отпада.
Један од наших споменика је и нишко Старо гробље које има безброј историјских личности који почивају на њему. Ми смо први пут ове године уредили овај простор и жеља нам је да у сарадњи са Комуналним предузећем, Историјским архивом и са Заводом за заштиту споменика уредимо тај простор као један Меморијални парк, с обзиром да се налази на нашој територији. За сада имамо обележена неколико споменика који имају тај меморијални значај, али нам је жеља да комплетно Старо гробље добије ту историјску димензију коју заслужује, јер ипак ту почивају ствараоци Ниша“, за Слово југа је говорио председник Градске општине Палилула, Братислав Вучковић.
Није познато колико је тачно старо, али се зна да се на Старом гробљу сахрањивало још у 18. веку. Има више од 3.000 надгробних споменика, од којих 200 има историјску и културну вредност. Сахрањивање на овом гробљу обустављено је 1971. године, а као значајно културно добро заштићено је законом од 1987. године.
Д.Николић
