У Другом светском рату, Лесковац је 11. октобра 1944. године од контроле немачке 7. СС брдске дивизије ослободила 15. Српска бригада Партизанске војске током „Нишке операције“, која је изведена уз помоћ совјетске Црвене армије.
Године 1964, борачке групе у Србији организовале су планове за изградњу спомен комплекса са доминантним спомеником у шумовитом делу брда Хисар у част бројним цивилима који су тамо погубљени. На конкурсу за најбољи предлог, комисија је изабрала пројекат познатог српског архитекте Богдана Богдановића.
Богдановић је тек 1969. године започео изградњу пројекта овог споменика у Лесковцу, да би он коначно био представљен јавности 4. јула 1971. године, на дан када се раније обележавао Дан устанка народа Југославије. Те године празник је био јубиларни поводом обележавања 30 година од народног оружаног устанка против окупације у Другом светском рату.
Примарни елемент комплекса лесковачког споменика, званично названог „Меморијални парк Револуција“, је централни споменик у облику пешчаног сата који се сужава надоле попут хиперболичног конуса. Скулптура се често назива и „Богиња победе“, а оригинални назив пројекта аутора архитекте Богдановића је „Шумска богиња“.
Скулптура је висока око 12 м и направљена је од танких, равних камених блокова који су наслагани нагоре. На врху су прекривени позамашним бронзаним орнаментом или круном са које су раније висиле „наушнице за главу“.
Испред скулптуре „Богиње“ је каменом поплочан амфитеатар, док су око њега распоређена 34 велика уклесана камена блока, висине од 1м до 2,5м. На 14 камена блока уклесана су имена народних хероја из лесковачког краја, на 3 имена значајних револуционара, а на преосталих 17 палих бораца сахрањених у спомен-парку.
Ови камени стубови су организовани у две групе. Високи ред око амфитеатра чине осам камених стубова на ивици амфитеатра, а затим су иза њих још 17 нижих стубова. Стубови су уклесани бројним угравираним шарама, облицима и натписима. На првом камену са источне стране налази се гравура на којој пише:
„Ми нисмо мртви, већ спавамо, камен и наше очи гледају.“
До самог споменика на брду води 450 метара дугачка каменом поплочана стаза. Дуж стазе су својевремено биле постављене мале ознаке у знак сећања на погинуле партизанске борце.
Лапидаријум јеврејских надгробних споменика
Крајем 2000-их, град Лесковац и локалне јеврејске групе организовали су стварање малог меморијалног комплекса у оквиру лесковачког Спомен-парка од нетакнутих и поломљених остатака старих јеврејских надгробних споменика.
Одабрано место за овај споменик било је место које се налази низбрдо од Богдановићевог споменика шумској богињи, одмах поред главне стазе.
Пројекат је завршен 2009. године. Јеврејски надгробни споменици од којих се састоји ово спомен обележје првобитно су били део скромног јеврејског гробља које је на овом подручју постојало пре 1940-их. Међутим, касније је споменик уништен и оскрнављен током немачке окупације у Другом светском рату. Отприлике двадесет комада остатка гробнице (срушених и нетакнутих) коришћено је за израду овог споменика.
Изглед споменика је полукружна зидна ниша у којој су гробни остаци постављени на врху, уз и у подножју зида. Важно је напоменути да ће сваком посетиоцу на први поглед изгледати као да су ови гробови уништени док су били овде на својим тренутним позицијама у оквиру овог спомен парка. Ипак, то није случај – уништени су током Другог светског рата, а изложено камење и надгробне плоче пронађене су у стању у каквом су постављене у лапидаријуму.
Д.Илић
