Крајем 19. и почетком 20. века, путујућа позоришта била су изузетно популарна. Ниш, као центар јужне Србије, имао је неколико таквих позоришта, али и бројне мајсторе глуме који су у њима радили. Међу њима се истакао Сима Бунић, чији је рад оставио неизбрисив траг на нишкој и српској позоришној сцени.
Сима Бунић рођен је 1882. године у Лесковцу као син угледног занатлије и трговца. У својим раним годинама, Бунић је изучавао занат у радњи свог оца. Међутим, судбина је имала другачије планове за њега. Део времена проведеног у Београду, Сима је искористио за посете позоришту, стварање познанстава, па чак и статирање у представама. Након времена проведеног у Народном позоришту, Бунић је почео да ради у путујућем позоришту Србадија, под управом Димитрија Нишлића, где се посветио декорацији сценографије и као реквизитер.
Након различитих ангажмана у путујућим позориштима широм Србије, Бунић се придружио нишком позоришту Синђелић, а затим и групи Љубомира Рајичића Чврге. Убрзо након тога, био је део трупа Драгољуба Симића и Јована Стојчевића. У једном периоду 1908. године, Бунић је заједно са својом супругом Кајом био део путујућег позоришта Тоша Јовановић под управом Михаила Лазића.
Најуспешнији Бунићеви комади су: Дочек краља Милана у Лесковцу, Статус кво, Незвани гост и Нишлијка.
Ипак, главна улога у нишком позоришном животу несумњиво припада Сими Бунићу. Његов рад пре и након оснивања позоришта Трифковић оставио је неизбрисив траг на нишкој, али и српској позоришној сцени. Бунић је био истакнути глумац и редитељ, а његова харизма и талент привлачили су публику широм Србије.
Трајни печат Симе Бунића на нишкој позоришној сцени
Сима Бунић, занатлија који је постао глумачка легенда, одиграо је велику улогу у развоју нишког и српског позоришта. Његов таленат, посвећеност и неуморни рад на сцени и иза ње, остаће упамћени као пример успешне каријере једног глумца из тог времена.
Током његовог глумачког пута, позориште је доживело велику експанзију, како у Нишу, тако и у читавој Србији. Позоришна уметност је у то време била један од главних начина забаве, али и начин на који су људи добијали информације о свету око себе. Сима Бунић је, својим радом, утицао на то да се позориште професионализује, а да глумци добију статус који су заслужили.
Сима Бунић је био и веома активан у позоришној продукцији, као особа која је дизајнирала и осликавала сценографије. Заједно са својом супругом, која је исто тако била веома талентована у овом послу, Сима Бунић је путовао из града у град, са једног краја Србије на други, делећи своје знање и вештине са младим глумцима који су покушавали да успеју на позоришној сцени.
Путујуће позориште „Заједница“
Након година лутања од једног позоришта до другог, Сима Бунић је 1909. године ступио у путујуће позориште Заједница под управом Михаила Лазића Млађег, које се одвојило од нишког позоришта Синђелић. Иако је историја овог позоришта била кратка, јер се трупа растурила већ почетком 1910. године, у августу исте године, трупа се поново окупља, а сада је управа припала тројици глумаца – Радомиру Павловићу, Николи Тодоровићу и Сими Бунићу.
Нову трупу Заједница су основали у Врњачкој Бањи, почели са радом у Крагујевцу, а потом су кренули на турнеју широм Србије.
Најпознатији комад Симе Бунића је Зона Замфирова, рађена по приповеци Стевана Сремца. Велики успех ове Бунићеве драматизације, огледа се у томе што је комад извођен деценијама након Првог, али и Другог светског рата.
Оснивање позоришта „Трифковић“
Године 1912. донета је Уредба о путничким дружинама која је омогућила оснивање пет путујућих позоришта у Србији. Једно од тих позоришта, Трифковић, са седиштем у Нишу, основао је управо Сима Бунић. Ово позориште је покривало области јужне Србије, укључујући градове као што су Пирот, Лесковац, Врање, Власотинце, Бела Паланка и Прокупље.
Сима Бунић је као управник позоришта Трифковић остао на челу трупе до 1914. године, када је умро у Београду. Иако је ова улога била релативно кратка, Бунић је своји радом оставо уписан у позоришни живот Ниша. Репертоар овог позоришта чинили су успешни комади, укључујући и оне које је сам написао, са темама из Ниша и околине, али и представе рађене на основу великих дела страних писаца попут Шекспира.
Оснивање повлашћеног путујућег позоришта Трифковић и његов репертоар, који је обухватао и комаде са патриотским и темама из нишке околине, био је Бунићев значајан допринос српској култури. Иако је преминуо пре него што је позориште Трифковић постало добро познато у читавој земљи, његово име ће заувек остати упамћено у историји српског позоришта.
Позориште Трифковић се у великој мери ослањало на дела Сима Бунића, те су тако у првој сезони извођене представе попут Зоне Замфирове, Војводе Глигора, Војводе Бране, Једне ноћи у харему, Отуђена крв, чак и по неколико пута.
Ф.К. / Д.И.
