Један од најстаријих докумената, називају га често Првим српским букваром (мада то реално није), чува се у Историјском архиву Ниш. У овој установи кажу да ово јесте један од најстаријих, али не најстарији буквар, нити је најстарији документ у Архиву. Са историјске тачке и у очувању баштине је од огромног значаја. Њега ће посетиоци моћи да виде сутра у Ноћи музеја.
Српски буквар који се чува у Нишком архиву штампан је у Црној Гори, на Цетињу и датира из 1836. године. У то време ни Срби у Кнежевини Србији нису користили Вуков Бувар, а у Црној Гори он је коришћен све до 1836. године. Тада је на иницијативу Петра II Петровића Његоша, у Митрополитској књигопечатњи на Цетињу штампан буквар Димитрија Милаковића. На њему је уписано да је Буквар за учење младежи „црквеному I гражданскому” са ознаком броја 10. Буквар има црквену азбуку од 42 слова.
„Врата Историјског архива Ниш 19. маја ће бити отворена од 17 сати до један после поноћи. Тада ће наши посетиоци моћи да виде наш најстарији документ из 1737. године, бакротисак о предаји града Ниша Аустријанцима, а реч је о прогласу у виду бакротиска насталог у немачком граду Аугсбургу“, каже директорка Иванка Станчевски.
Кроз разговор са директорком Иваном Станчевски сазнали смо детаље о овом вредном бакротиску који ће посетиоци Исторјског архива моћи да виде у Ноћи музеја.
„Илустрација која га прати је практично први приказ Нишке тврђаве, која је саграђена 1723. године. То је тренутак када аустријска војска преузима Ниш од турске војске. Аустријанци су кратко време задржали Ниш, свега три месеца. Турци су добили појачање и аустријанци су морали да напусте град. Наставак те приче води у Београд, где је командант аустријске војске Де Морет, који је мислио да је учинио услугу и добро дело што је војску повукао без понижавајућих услова предаје, без губитака. То што је за њега био успех, за његове команданте и надређене је била велеиздаја, те је у Београду на стравично свиреп начин погубљен. О томе је писао Александар Диклић у књизи Београд – вечити град“, прича директорка Иванка Станчевски.
У Ноћи музеја посетиоци ће моћи да виде турске тапије, најстарије књиге које се овде чувају, као што су рецимо „Езопове басне Доситеја Обрадовића”, потом Мемоаре Митхад Паше, нишког валије које је његов унук Расим Фендман поклонио Нишу 1954. године. Биће изложен и први број часописа „Градина” из 1900. године, „Закон о државној архиви“ донет у Нишу и многи други документи.
Иванка Станчевски, директорка Историјског архива Ниш каже да ова установа учествује у Ноћи музеја од 2010. године.
„За све ово време правили смо изложбе о разнородним темама, личностима и догађајима кроз историју и време са овог подручја. Тако смо имали изложбу о Нишу као ратној престоници, изложбу о развоју основног и средњег школства, о најстаријим позивницама. Излагали смо мајсторска писма, повеље и дипломе. И након Ноћи музеја Истијски архив имаће низ манифестација. Промовисаћемо књигу Народно позориште Моравске бановине и тај догађај ће бити у јуну месецу. Назив изложбе биће „У ветром постављеним капутима“. У току године, како то најчешће бива у октобру, представићемо16. број Пешчаника“, истиче директорка Иванка Станчевски.
Она додаје да је Историјски архив Ниш историјско средиште од 1948. године. Поводом јубилеја, седам деценија постојања Архив ће направити Изложбу о првом државном архивару, доктору Михајлу Гавриловићу, историчару, архивисти, дипломати, академику са овог подручја, који је рођен у Алексинцу.
„То ћемо урадити у сарадњи са Српском академијом наука и уметности са којом се очекује потписивање уговора, у Нишу“, каже директорка Историјског архива.
Е.Остојић
