Први српски жупани који су довели Србе на Балкан нису познати по имену, али после тог времена знамо неке од њих. То су били жупани династије Властимировића: Вишеслав, Радослав, Просигој, Властимир…
Међутим, падом династије Бластимировића, односно последњег жупана Часлава крајем 10. века, српске жупе су потпале под византијску контролу.
Прва династија која се ослободила, била је династија дукљанских кнезова Војисављевића и тада је главно политичко и културно средиште српског народа било у Дукљи (Црна Гора).
Нешто касније, дукљански кнез Михајло је на власт у Рашкој поставио свог сина Петрислава, али њега је дукљански краљ Константин – Бодин сменио и довео своје доглавнике Вукана и Марка Вукановића.
Тиме је, крајем 11. века, отпочела власт династије Вукановића у Рашкој. У периоду између 1161. и 1165. Рашком је управљао велики жупан Деса Вукановић. Он је био познат по својим злоделима па је византијски цар Манојло I Комнин пошао са војском према Рашкој. Деса је такође пошао њему у сусрет и дао обећање да ће променити своје држање.
Али, одмах по повратку у Рас, Деса је прекршио заклетву дату цару Манојлу. То је довело до тога да он Деси одузме титулу великог жупана и на власт постави Тихомира, најстаријег сина Завиде, члана старе и угледне рашке породице.
Најзначајнија династија у српској историји
Велики жупан Тихомир је на власти био кратко, јер је међу његовом браћом (Страцимир, Мирослав и Стефан Немања), која су управљала појединим областима земље, дошло до сукоба који је ескалирао бојом код Пантина, недалеко од Звечана.
На власт је дошао најмлађи и најхрабрији брат Стефан Немања који је тиме постао велики жупан Рашке – Србије.
Тако је започета власт Немањића, најзначајније династије у српској историји, која је дала 12 владара и који су владали 206 година, од 1165. до 1371. године.
Д.Илић
