Када је Србија у Свињском рату 1906. године одговорила економском блокадом и нашла нове партнере, доказала је да мирна средства могу бити снажнија од сваког оружја. Данас, више од једног века касније, Доналд Трамп поново враћа царине у први план глобалне политике. САД уводе универзалне тарифе, повећавају царине и покушавају да преобликују светску трговину. Баш као некада Србија, земље данас морају да бирају – попустити под притиском или стварати сопствени пут. А из историје знамо: стрпљење, мудра економска политика и одлучност често доносе победу – и без испаљеног метка.
Да ли сте знали да је Србија победила у Свињском рату без испаљеног метка?
Почетком 20. века, Србија је ушла у један од најнеобичнијих сукоба у својој историји – трговински рат против Аустроугарске, познат као Свињски рат (1906–1911). Име дугује чињеници да је Србија у то време била претежно сточарска земља, а најважнији извозни производ била је – свиња.
Сукоб је започео након што је Србија потписала царински савез са Бугарском, што је Аустроугарска протумачила као претњу својим интересима. Уследила је класична економска уцена: Беч је забранио увоз српске стоке и пољопривредних производа. Србија је, супротно очекивањима, одговорила храбро – уводи сопствене царине и почиње потрагу за новим тржиштима.
Кључну улогу у овом „рату без пушака“ одиграо је Лаза Пачу, министар финансија. Човек познат по строгости, шкрт према свима – чак и краљу – али непоткупљив и одлучан. Уместо капитулације, Пачу подиже порезе, штити буџет и спасава привреду од краха. Захваљујући његовим мерама и дипломатским напорима, Србија почиње да извози у Немачку, Француску, Русију, Египат и чак Енглеску, уз подизање квалитета и бољу промоцију својих производа.
Свињски рат трајао је пет година, али Србија је из њега изашла јача и – што је најважније – економски независна. Уместо да се уруши, земља је преусмерила своју спољну трговину.
Иако се звао рат, ово је била победа мирним средствима, а Лаза Пачу, скроман човек који је на крају оставио само 60.000 динара и једну малу улицу у Београду, заслужује да се памти као легенда српске економске историје.
Цена тржишта, вредност слободе
Србија је у Свињском рату изгубила приступ највећем извозном тржишту – али је добила нешто много важније: слободу да одлучује сама о својој економији. Данас, у расправама о експлоатацији литијума и природних ресурса, поново се поставља питање: да ли смо спремни да продамо природне ресурсе у замену за обећања о профиту? У борби против отварања рудника литијума, грађани поручују да мала економска корист није ништа у поређењу са трајном штетом по земљу и здравље народа. Као и 1906, одлучност и мирна средства могу сачувати оно што је највредније – право да се самостално одлучује о судбини своје земље.
И.М./Д.И.
