Тамо далеко, далеко од мора, Тамо је село моје, тамо је Србија… Oрило се средином марта у нишком Дому војске из стотине грла хорских певача на подијуму. Певати ову песму, незваничну химну Срба, посебно ове године када се обележава 100 година од завршетка Првог светског рата, не би било нимало чудно, да није једне специфичности. Пева је хор Крфљана, Грка и то на перфектном српском језику.
Тих дана у посету Србији и Нишу били су чланови удружења Грчко-српског пријатељства „Агиос Матеос” са острва Крф, а најзаслужнија особа је председник Удружења Жељко Поповић.
Жељко Поповић је рођен у Земуну, а од 1994. године са породицом живи на Крфу. У разговору за „Слово југа“ Жељко открива много симболика из свог живота, посебно у оним тачкама где се додирују Србија и Грчка…
