Испред улаза у Логор на Црвеном крсту поводом обележавања 80 година од почетка Великог отаџбинског рата у Совјетском Савезу, када је фашистичка Немачка 22. јуна 1941. године напала СССР, отворен је „Парк сећања“ и симболично засађено дрвеће.
Обележавању је присуствовао руски амбасадор Александар Боцан-Харченко који је истакао да постоје они који желе ревизију историје, али да ћемо увек бити ту да подржимо једни друге.
Са Србијом смо били заједно током Другог светског рата и то је наше велико достигнуће. У сваком кораку смо заједно, било да је у питању војно-техничка сарадња, привредна или економска“, рекао је Боцан-Харченко.
Церемонији су присуствовали и министар за иновације и технолошки развој Ненад Поповић, руководилац федералне агенције Руссотрудничество Евгеније Примаков, директор Руског дома Јевгениј Баранов, представници градске управе, представници Војске Србије, Руско-српског хуманитарног центра, представници Друштва српско-руског пријатељства и руских сународника „Наисус“ и други.
Спомен обележје страдалим црвеноармејцима у Нишу
Парк испред „Логора Црвени Крст“ у Нишу је јединствен по споменику који је овде подигнут да достојно обележи мало познат догaђај са краја Другог светског рата, познат као „Нишки инцидент“.
Заправо, када је за време резолуције Информбироа 1948. године, па негде до 1953. дошло до сукоба са Југославијом, дошло је до прекида и све ово је због тога мало познато људима. Уклоњени су сви споменици посвећени Црвеноармејцима, а међу њима и овај посвећен погинулим Совјетима у нишком инциденту. Током 2014. године дошли смо на идеју да се опет подигне споменик, а исту жељу имао је и Српско-руски хуманитарни центар у Нишу. Та прича је заживела 2015. године када је 14. октобра положен камен-темељац за споменик, а свечано откривен 9. маја следеће године на Дан победе над фашизмом“, говори историчар Александар Динчић.
Споменик је направљен од црвеног гранита и тежак 38 тона. У облику је звонаре, а на врху се налази месингано звоно и постамент на коме је плоча са именима погинулих совјетских војника. Иницијатива за изградњу новог споменика потекла је од историјског одељења Народног музеја у Нишу, а жељу за тим изразио је и Српско-руски хуманитарни центар у Нишу.
Историјски сукоб Совјета и Американаца на нишком небу
Нишки инцидент је изненадни сукоб америчких и совјетских снага, који се догодио изнад Ниша, на запрепашћење окупљених грађана и званичника и прекинуо прославу годишњице велике „Октобарске социјалистичке револуције“ и можда заувек променио токове историје.
У част ове прославе планирана је велика свечана парада на градском тргу у Нишу. Тада, 7. новембра 1944. године, улице већ ослобођеног Ниша биле су „прошаране“ црвеним радничким југословенским и совјетским заставама. На свечаности која је уприличена тог „великог“ дана могле су се видети слике са ликовима Стаљина, Лењина, Маркса и Тита.
Ипак, деценијама се ништа није знало о овом догађају, који је заправо једини сукоб америчких и совјетских снага који је у историји званично признат. Спомињан је у одређеној литератури, али само у деловима, без потпуног објашњења, а скоро да се није знало да се тај „инцидент“ заправо догодио баш у Нишу. Захваљујући нишком историчару Александру Динчићу, данас имамо и књигу о томе названу „Нишки инцидент“ коју је створио заједно са колегиницом Бојаном Симовић па су нам сада многи детаљи познати и доступни.
Цела прича око Нишког инцидента кренула је марта 2013. године, када су ме позвали пријатељи из Алексинца и рекли да је Министарство одбране САД-а ангажовало историчара, Кристину Кон и да трагају за двојицом погинулих пилота баш 7. новембра 1944. али око Крушевца.
Том приликом сам им рекао да та борба са Совјетима, коју спомињу, може да буде само око Ниша, јер сам већ имао неких сазнања о томе. Дошла је овде и испричао сам до каквих сазнања сам дошао, да је дошло до сукоба са Совјетима тог дана и да је то било негде изнад нишког Казненог завода, пошто су они полетели са нишког аеродрома.
Претходно су амерички ловци, односно авиони, напали Совјетску колону, дугу око 10 километара. Цела механизација је ишла од Ниша, преко Алексинца па све до Београда. То је било 7. новембра и требало је да се појаве тада на Сремском фронту и да притисну Немце са југа. Американци су их напали и страшно уништили ту колону, а затим су Руси ангажовали своју авијацију и тако је дошло до сукоба. То је заправо био тренутак када сам се заинтересовао око тог догађаја“ каже историчар, Александар Динчић.
Случајност или опомена?
Када су се чуле прве експлозије бомби америчких савезничких авиона, негде после поднева, испрва су Совјети, када су видели да су у питању савезнички авиони, мислили да је дошло до грешке. Брзо су реаговали, послали свој авион, приближили се америчким авионима да покажу петокраку, али узалуд. Убрзо је авион нападнут и оборен. Када су схватили да очигледно није грешка у питању, послали су у своју одбрану 288. авио дивизију и уследила је битка тадашњих савезника.
Американци су се бранили да су њихови авијатичари погрешили координате и да су мислили да гађају немачки конвој. Међутим, Руси су се идентификовали и амерички пилот је морао да види да је у питању пријатељски авион, али Американце то није интересовало и наставили су ватру“, истиче Динчић.
У „пријатељској размени ватре“ погинуо је 31 руски војник, заједно са својим генералом Котовим док је њих 37 рањено. Познато је да су оборена два америчка авиона и да су два њихова пилота погинула, а са друге стране оштећена су три совјетска авиона, два пилота су погинула, а један је успео да се спасе. Постоје неке индиције, да су три америчка авиона пала, али према речима Динчића, нема прецизних информација о томе.
Било је и погинулих међу припадницима Народноослободилачке војске Југославије, јер је једно возило нападнуто на путу Ниш – Сталаћ. У извештају НОВЈ је забележено да је уништена локомотива на прузи и да је тада погинуо један железничар, док су још двојица рањена.
Превише је жртава било да би се могло рећи да је све било случајно. Моје мишљење је да је то била класична опомена Америке. Све је заправо почело у Квебеку на конференцији, када су почеле да се праве закулисне радње коме ће припасти Балкан, а коме ће припасти Југоисточна Европа, а „Нишки инцидент“ је само последица свега тога, односно, опомена америчке струје да су Совјети превише узели колача“, објашњава Динчић.
Страдали совјетски пилоти сахрањени на Црвеном крсту
До пре неколико година мало је било познато да су страдали совјетски пилоти у нишком инциденту били сахрањени баш на самом улазу у Логор на Црвеном крсту и да је ту некада у њихову част био подигнут споменик.
У разговору са неким старијим људима током 2014. године сазнао сам да су они некада имали обавезу да као млади долазе испред Логора Црвени крст и полажу венце. Причали су ми да су ту некада постојала два споменика са звездом петокраком и неким руским именима. То ме је заинтригирало и контактирао сам пријатеље из Београда како би ми пронашли извештаје 22. дивизије и свих јединица које су тада биле стациониране у Нишу. Занимало ме је да ли се помиње негде да су совјетски пилоти сахрањени баш на самом улазу у Логор и то се испоставило као тачно, тако да су се коцкице поклопиле“, каже Динчић.
Тела погинулих совјетских пилота у нишком инциденту у пратњи војника из 13. корпуса НОВЈ на свечаном чину сахране положена су у заједничку гробницу у некадашњи нацистички логор на Црвеном крсту. Ово место је изабрано зато што је, након ослобођења Ниша 14. октобра 1944. због близине нишког аеродрома Совјетска ваздухопловна јединица била смештена у просторијама некадашњег Логора.
Након избијања сукоба између Југославије и СССР-а, када је донесена резолуција Информационог бироа против КПЈ и њеног руководства, све заслуге бораца Црвене армије у борбама за ослобођење Југославије су биле избрисане. На удару се нашло и ово спомен обележје у облику пирамидалне плоче, погинулим Совјетима у нишком инциденту.
Током резолуције Информбироа, тела двојице руских пилота страдалих у нишком инциденту пребачена су у Јагодину, у заједничку гробницу свих совјетских војника који су погинули у Југославији. Што се тиче погинулих америчких пилота, до данас није познато где се налазе гробови, али се сматра да су сахрањени негде око „Аеродрома Константин Велики“ у Нишу.
Д.Илић / Д.Николић
