Мало је познато да се на територији Пирота, у Тијабари, налазе два војничка гробља од кога је једно српско, док друго припада нашим савезницима у Првом светком рату – грцима. Спомен костурнице посвећене су српским војницима страдалим у балканским ратовима као и Великом рату и грчким војницима страдалим током епидемије шпанске грознице и грипа 1918-1919. године.
У ратовима који су се водили за ослобођење Србије, у периоду од 1912. до 1918. године, са подручја пиротског округа своје животе изгубило је преко седам хиљада лица. Погинулим и онима који су преминули, народ пиротског краја подигао је спомен костурницу у виду пирамиде 1930. године која се налази на Тијабрском гробљу и назива се Српско војничко гробље.
Камени споменик који на себи носи натпис: “Споменик подигнут у славу 7.610 див јунака из Пирота и округа, који дадоше своје животе за краља и отаџбину у ратовима од 1912. до 1919. године. Слава бесмртницима и вечан помен.” – одражава сећање на пале српске ратнике.
На самом почетку Првог светског рата (1914. године) Србија се успешно бранила и одолевала далеко бројнијој Аустроугарској војсци. Међутим, током следеће године, заједничким снагама Аустроугарска и Немачка успеле су да сломе отпор наше земље, а Српска армија са државним врхом била је приморана на повлачење. Њено привремено седиште од 1915. до 1918. године било је острво Крф у савезничкој држави Грчкој. Рат који се водио тих година назван је рововски рат и вођен је на неприступачном терену где су се војници борили за сваки метар земље бесконачним јуришима и нападима.
Након опоравка, српска војска била је распоређена на Солунски фронт, међутим, савезничка команда од почетка рата није придавала значај нити Солунском нити Јужном фронту. За њих је то био фронт на коме војници губе време, док је Западни фронт имао највећи значај. Иако је српска војска била одлучна да покуша пробој, савезници нису имали слуха за то, али доласком Луја Франше Д Епере-а 1918. године на место команданта савезничких снага, долази до преовладавања мишљења да се пробој ипак покуша. Фронт се протезао на 450 километара, а испред српске армије и савезника било је чврсто укопано око 600.000 бугарских и немачких војника.
У недељу, 15. септембра 1918. године, шеста дивизија српске војске заједно са две француске дивизије су силовитим јуришем пробиле непријатељски фронт. Одлучујућа битка одиграла се на Добром пољу, а за два дана било је заробљено 4.000 бугарских и немачких Војника“, за Слово југа говори историчар Никола Миловановић.
Пробојем Солунског фронта српска војска са савезницима је започела ослобађање Краљевине Србије. Прва српска армија 3. октобра ослободила је Лесковац, 12. октобра Ниш, а француска коњица Књажевац.
Напредовање српске војске било је муњевито. У прилог томе сведочи запис генерала Гамбете: Само су француски коњаници, и то с муком, могли у брзини да се изједначе са српском пешадијом“, истиче историчар Миловановић.
У јесен 1918. године у Пироту је, у виду мировне мисије, упућена Трећа грчка дивизија из Параса, која је послата по одлуци савезничке команде. Била је под вођством Николаса Трикуписома. Штаб француске војске је премештен у Ниш а Трећа грчка дивизија је враћена из Приштине у Пирот где је формирала свој војни логор. Исте године под притиском јаке зиме грчка војска, која није била опремљена адекватном опремом нити униформама, имала је велики број болесних војника. Један за другим, грчки војници бивали су болесни, а епидемија грипа и шпанске грознице односила је њихове животе. Након неколико месеци као последица велике исцрпљености и епидемије која је харала међу њима, на гробљима у околини Пирота сахрањено је 358 грчких војника.
Током 1923. и 1924. године, залагањем осамнаестогодишње гркиње Екатерине Левандис из Волоса, чланице Грчког Црвеног крста и њеног будућег супруга Петра Станковића из Пирота, тела грчких војника ексхумирана су са околних гробаља и пренета на гробље у Тијабари. Одбор Пиротске општине донео је одлуку да се земљиште на коме се налази Грчко војничко гробље уступи Грчкој у трајно власништво. На овом месту крајем 1833. године, подигнут је споменик чији је аутор био је Сохос, грчки вајар из Атине.
Споменик је саграђен од белог гранита који је донешен из Грчке, изграђен је у облику ћириличног слова „Т“, широк је 1,5 метра а висок 10 метара, на њему се налази камени рељеф који приказује грчке војнике како марширају са крилатим коњима. Такође, на споменику се налази натпис „Година 1918“ и стихови:
“За борбу и добро за које сте пали
Српска земља постала вам је мати.
Србина и Грка братими једна ловорова грана –
грана која се од ваше крви храни
И која ће вечно цвати.”
Одлуком Скупштине општине Пирот 9. јуна 1987. године, Српско и грчко војничко гробље утврђено је за споменик културе. На Грчком и Српском гробљу 20. септембра у Пироту одржава се традиционална манифестација одавања почасти српским и грчким војницима страдалим у Првом светском рату.
И.Терзић