Градови јужног дела Србије често су били на мети непријатеља, нападани и стављани под туђе команде. Српски војници су се часно и храбро борили свим снагама да се одупру непријатељима, али и да брзо врате оно што им је припадало.
Крајем септембра 1918. године, након потписивања примирја бугарска војска напушта Лесковац и излази из рата. У замену њених трупа у Лесковац долазе аустроугарске и немачке јединице. Да би спречили напредовање Прве српске армије, непријатељ је организовао одбрану на положајима од Преполца до Лесковца.
Међутим, српска војска наступала је брзо и одлучно, те је због тога приморала Аустроугарску војску да крене у повлачење. Да би се стигло до Лесковца било је важно освајање Грделице и њене клисуре, које се и догодило 6. октобра. Том приликом је било заробљено 250 аустроугарских војника. Аустроугарска IX дивизија је након овога покушала заједно са Немцима да заустави пробој кроз Грделичку клисуру испречивши пет дивизија испред Прве српске армије. Међутим, 7. октобра у силовитом налету српске војске непријатељ је разбијен након чега се повукао.
Друга коњичка бригада успела је да избије на Лесковачки вис, односно брдо које је познатије као Хисар. Обруч око овог града се стезао све више. Ка њему су се кретале Дринска дивизија, Коњичка бригада генерала Гамбете, Дунавска дивизија и Српска коњичка дивизија. Град није био предат без борбе и после више окршаја на улазу, Коњички ескадрон Дунавске дивизије са једном четом пешадије ушао је у Лесковац у 11.15 часова. Војска ослободиоца је дочекана радосно повицима: Живела српска војска! Живела француска војска! Живели ослободиоци!
Наредник Гвозденог пука као инспирација за бронзаног војника
Споменик ослободиоцима Лесковца састоји се од каменог постамента висине 4 метра и скулптуре српског војника из Првог светског рата, која је висока 2 метра. Налази се на главном тргу у Лесковцу на коме се некада налазила тамошња пијаца.
Војник је изливен од бронзе. Постављен је у стојећем положају, испред њега се налази његово оружје, пушка коју држи усправно испред себе. На себи носи униформу српске војске са Солунског фронта. Његов став је поносан и посматрачу оставља утисак човека спремног да стане на пут свакоме ко крене на Србију“, за Слово југа објашњава историчар Никола Миловановић, сарадник Завода за заштиту споменика културе Ниш.
Испод пушке смештен је грб Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. На глави војника налази се шлем са грбом двоглавог орла и четири слова „С“. Подигнут је палим ратницима у ослободилачким ратовима Србије од 1912-1918. године и представља први јавни споменик подигнут у Лесковцу. Откривен је октобра 1927. године на свечаности приређеној поводом 50 година од ослобођења Лесковца од Турака. Аутор споменика био је Драгомир Арамбашић, истакнути српски вајар.
Новински листови често су га називали „Човек споменик“, а овај надимак настао је због тога што је аутору споменика као инспирација послужила фотографија Алексе Симоновића, наредника Другог пешадијског пука познатијег још и као „Гвоздени пук“. Алекса Симоновић је рођен 18. јуна 1892. године у селу Свирчу код Прокупља, а са својом супругом која се звала Алексија имао је пет кћерки. Борио се у оба Балканска рата и у Првом светском рату са чином наредник Другог пешадијског пука Кнез Михајло.
Након рата живео је у Београду у којем је и умро 1927. године, неколико недеља пре откривања споменика за који је био инспирација. На споменику се налази текст: „Палим за слободу – захвални Лесковчани“ и „1912-1918“. Од декоративних елемената на постаменту споменика налазе се два мача са венцем.
И.Терзић
