УНЕСКО је 1999. године прогласио да се Међународни дан матерњег језика обележава сваке године 21. фебруара широм света, као би се подигла свест људи о значају матерњег језика и мултилингвизма. Матерњи језик је језик који учимо од детињства, а његове речи усвајамо из породице и ширег окружења.
Са становишта науке о језику, матерњи језик представља језик на којем мислимо, сањамо и рачунамо. Управо матерњи језик предстваља наш идентитет и индентификује нашу културу и представља најснажнији инструмент очувања и развоја наше материјалне и нематеријалне баштине.
Језичка разноликост је важна компонента европских култура и она се мора одржавати и неговати.
Организација Уједињених нација за образовање, науку и културу (УНЕСКО) која подржава сарадњу међу нацијама кроз образовање, науку и културу, у једној од својих резолуција, из 1985. године, истакла је значај Вука Стефановића Караџића:
„Величина Вука Стефановића Караџића није само у оригиналности његових идеја и истрајности којом их је спроводио у дело, већ и у томе што је неуморно градио везе између културе свог народа и светске културе, он је један од оних умова који су највише допринели духовном јединству човечанства.“
У Србији је данас у службеној употреби 11 језика мањина, а у нашој земљи живи више од 30 етничких заједница које говоре различитим језицима.
(словојуга.срб)
