Живојин Вучковић, као члан путујућих позоришних трупа, обишао је многе градове и села Србије, а његове улоге и данас изазивају дивљење и поштовање. Рођен у Свилајнцу, Живојин је свој уметнички пут започео 1920. године, а највећи успех остварио је у Народном позоришту у Нишу, где је био део ансамбла од 1933. до 1944. године.
У Србији, посебно у првој половини 20. века, култура и уметност су се оживљавале и напредовале захваљујући труду и таленту многих знаменитих и умних личности. Међу њима се истиче и Живојин Вучковић, чије су улоге у позоришту и данас легендарне.
Иако је рођен у Свилајнцу, Живојин је своју глумачку каријеру започео у Нишу, на сцени Орфеума, Бране Цветковића, 1920. године. Као и многи други глумци тог времена, путовао је од једног града до другог са путујућим позоришним трупама. Његова глумачка путовања трајала су од 1922. до 1925. године, када је био члан дружине Михаила Лазића-Чичка, а потом се придружио Николи Јоксимовићу од 1925. до 1928. године. У тим годинама, путујући од једне варошице до друге, Живојин је имао прилику да упозна многе успаване градиће и села, доносећи радост и узбуђење у учмали живот паланке, а посебно међу децом.
Господар позорнице
Његов долазак у Градско позориште у Битољу (1928-1929) и касније у Народно позориште у Нишу (1933-1944) обележио је прекретницу у његовој каријери. Уз много труда и преданости, Живојин је остварио бројне успехе на сцени и постао омиљен међу Нишлијама. Његове улоге и данас изазивају дивљење и поштовање, а Нишлије га памте као глумачког виртуоза који је осећао и доживљавао живот Ниша и његових становника.
Као члан Удружења за подизање позоришне зграде у Нишу, Вучковић се залагао за развој нишке културе и уметности. Био је омиљен међу нишким занатлијама, трговцима и просветарима, који су стрпљиво чекали у публици да виде његове представе. На улици је често био обасипан знацима најдубљег поштовања, а као човек из народа, често је бележио разговоре са својим суграђанима, што му је помагало као комичару.
Укупно је одиграо више од 300 различитих улога у свом глумачком веку, а међу најпознатијима су: Ђурађ Бранковић у „Јелисавети“, Дамјан у „Лази Лазаревићу“, Давид у „Давиду Сарићу“, Ђорђе у „Женидби Ђорђа Вашингтона“ и многе друге.
Десанка и Живојин Вучковић: Сапутници у животу и на сцени
Живојин није био сам у својој уметничкој каријери, јер је уз њега стајала и његова супруга Десанка, такође глумица. Десанка и Живојин Вучковић били су један од најзначајнијих глумачких парова у српској позоришној историји.
Поред глуме, Живојин је поседовао и певачки таленат. Био је посвећен и темељан у својим улогама, а Десанка није заостајала за Живојином у талентима. Њена заносна мецосопранска интерпретација помогла јој је да оживи ликове из нишке и врањске средине са специфичним жаргонским изразима.
Уносио je смех и радост, али његово име данас стоји као опомена да се прошлост не понови
Међутим, трагедија је задесила овај уметнички пар. Они који су настојали да народу улију наду и охрабрење су често жигосани као непријатељи државе. Живојин Вучковић је на исти начин као и многи други уметници тог времена, стрељан у Нишу јер је током окупације играо у представама. Његова смрт је скрхала Десанку.
Ипак, Десанка се није предала, већ је пронашла утеху у раду и помоћи другима. Била је позната по свом пожртвованом залагању у културно-уметничким друштвима у Нишу и Прокупљу, док је у Пироту постала прва професионална глумица. Њена љубав са Живојином остала је упамћена, упркос трагедији која их је раздвојила.
И.С. / М.И.
