Чланови удружења за неговање и чување српске баштине „Кајмакчалан“ идентификовали су гробове Стојана и Драгоја Нешковића – браће официра Гвозденог пука, који су погинули 1916. године на Солунском фронту у размаку од само двадесетак дана.
Стојан Илија Нешковић био је резервни пешадијски поручник, водник 3. чете, 3. батаљона 2. пешадијског пука „Књаза Михаила“. Рођен је 1. новембра 1880. године у селу Статовац, који је припадао прокупачком срезу у топличком округу.
Стојан Нешковић одликован Карађорђевом звездом
Војни рок служио је у Нишу у 2. пешадијском пуку „Књаза Михаила“ 1902. године. После служења војске, позиван је више пута на војне вежбе, где се истицао као отресит и бистар и унапређен је у чин каплара а касније поднаредника.
Учествовао је у Првом балканском рату и за показану храброст одликован је Сребрном медаљом за храброст и унапређен у чин наредника. У Другом балканском рату, током битке на Брегалници, после избацивања официра из строја, преузео је команду над водом а затим и четом. За тај подвиг одликован је Златном медаљом за храброст и унапређен у чин резервног потпоручника.
У Великом рату као командир вода у „Гвозденом пуку“ учествује у биткама на Церу, Дрини и Колубари, где је чинио чуда од јунаштва. У нападу увек први а у одбрани увек задњи напушта положај. Посебно се истицао у ноћним јуришима где је и рањаван. За осведочену храброст на бојном пољу и заслуге стечене у рату против Аустроугарске током 1914-1915. одликован је Орденом Карађорђеве звезде са мачевима 4. реда указом бр. 9885 од 31. маја 1915. године.
Указом ФАО бр. 9998 од 15. јуна 1915. године унапређен је у чин поручника.
Поручник Нешковић се са својим пуком повлачио преко Албаније, издржао голготу српске војске и после опоравка на Крфу као командир вода 3. чете 3. батаљона стигао је на Солунски фронт. Од битке код Горничева па до погибије је свакодневно био у борбама.
Погинуо је 16. октобра 1916. године, у борби на Каменитим чукама, северно од села Сливице. У пуковском операцијском дневнику записао је следеће:
„У критичном моменту су се истакли резервни поручник Стојан И. Нешковић, командир 3. чете 3. батаљона и резервни потпоручник Михаило Р. Перовић, водник 4. чете 2. батаљона, који су храбрећи војнике, бацали бомбе на непријатеља, и склањали рањене у заклон под кишом куршума и тако допринели да чета заузме положај.”
Сахрањен је у селу Живојно, а надгробни споменик који су чланови удружења „Кајмакчалан“ идентификовали је доста добро очуван и текст је читљив.
Идентификован и гроб Драгоја Нешковића
Драгоје Миливоје Нешковић био је резервни потпешадијски поручник, водник 1. чете, 3. батаљона 2. пешадијског пука „Књаза Михаила“. Рођен је такође у селу Статовац, који је припадао прокупачком срезу у Топличком округу. Погинуо је на Солунском фронту 28. октобра 1916. године на Чукама, близу села Полог, које се данас налази у Северној Македонији. Сахрањен је у селу Скочивир, а идентификовани надгробни споменик је доста добро очуван, са читљивим текстом.
Чланови удружења „Кајмакчалан“ годинама проналазе и уређују српска војничка гробља
Чланови удружења „Кајмакчалан“ већ годинама раде на проналажењу, идентификацији и уређивању српских војничких споменика и гробаља. Евидентирајући податке о сахрањеним српским војницима помажу потомцима да пронађу гробове својих предака. Ти подаци се годинама ажурирају на њиховој Фејсбук страници. Циљ њиховог дугогодишњег преданог рада је подизање свести о уређивању, одржавању и научној обради гробаља, као и да потомци српских ратника поново обилазе споменике својих предака ради изграђивања културе сећања.
М.Величковић
