Срби који се нису повиновали бугарској идеји о томе да је становништво на југу наше земље њихово и да је исто дужно да Бугарску брани на Солунском фронту 1917. године, оставили су своје кости у рововима око Нишке тврђаве. У њихову част, али и сећање на храбру жртву коју су поднели за свој народ, на овом месту саграђена је спомен костурница.
Да се у Нишкој тврђави налази спомен костурница посвећена жртвама далеко чувеног Топличког устанка који је подигнут 1917. године, мало је познато. Она је смештена у северном делу рова иза зидина тврђаве у близини Виник капије, није приступачна и до ње се долази преласком преко дрвеног моста и спуштањем низ бедем у саме ровове тврђаве. Историјски до ње је водио тунел који носи назив „Капија смрти“. Овај језиви тунел направљен је у време када су градом управљали Турци, а постоји и данас.
Сам назив тунела сликовито објашњава и куда он води. Пролазећи њиме, заробљени и ухапшени у Топличком устанку, свезаних руку, одвођени су у смрт. Сви до једног, били су стрељани од стране бугарских оружаних снага. Управо на месту стрељања српских устаника и цивила након рата је подигнута спомен костурница. Аутор овог ратног меморијала био је најпознатији међуратни нишки вајар Славко Милетић.
Костурница се састоји из централног правоугаоног дела, са полукружним отвором за костурницу, која лежи на бетонском постољу. Лево и десно од централног дела пружају се степенасто два бетонска правоугаона крила, која представљају ширину дуж које су стајале жртве приликом стрељања. У средишту костурнице се налази рељеф који приказује стрељане жртве: мушкарце, жене и децу.
Главна фигура на рељефу стоји усправно, везана је ланцима за лешеве погубљених људи који су представљени у лежећем положају и који се налазе око ње. Иза њих на рељефу је приказан зид тврђаве као њихова заједничка гробница. На врху централног дела двоглави орао, који носи круну а на грудима грб Краљевине СХС/Југославије.
Испод њега крупним бетонским словима налази се текст: „За отаџбину“, док испод полукружног отвора пише: „Знани и незнани“. Спомен костурница је подигнута деценију од почетка Топличког устанка. Првобитни натпис уништили су бугарски фашисти у Другом светском рату желећи да заташкају злочине које су починили у Првом светском рату. Стари натпис је гласио: „Овде леже незнане и невине жртве бугарског варварства“. Осим тога на костурници су постављене и две спомен плоче на којима су била исписана 33 имена убијених учесника устанка.
Топлички устанак је подигнут 1917. године због бугарског покушаја мобилизације српског становништва, ради њиховог упућивања на Солунски фронт против српске војске. Овакав поступак објашњавали су порицањем постојања српског етничког састава становништва на југу наше земље. Српски народ није желео да ратује сам против себе па се управо из тог разлога и побунио. Са друге стране, за бугарску државу на југу Србије живели су искључиво Бугари. Ипак, своју тврдњу нису доказали, а да су јужни крајеви Србије насељени већински Србима најбоље доказује устанак против окупаторске власти“, за Слово југа говори историчар Никола Миловановић, сарадник Завода за заштиту споменика културе Ниш.
Устанак је захватио: Копаоник, Велики Јастребац, Лебане, Куршумлију, Блаце, Прокупље, Власотинце и Сврљиг. Предводили су га Коста Војиновић Косовац и Коста Миловановић Пећанац. Највећи окршаји били су на Јанковој клисури, Копаонику и Брусу. Након слома устанка Бугари су починили велике злочине према становништву. Процењује се да је 20.000 људи страдало након устанка.
Међутим, стрељање није био једини начин на који су бивали погубљени устаници, многи од њих били су и вешани. Оваква врста егзекуције вршена је у тврђави на месту на коме се некада налазила Сахат кула, одмах изнад садашњег споменика кнезу Милану Обреновићу. Након Првог светског рата постојали су планови да се на том месту подигне јединствен споменик жртвама, али је уместо тога саграђена спомен костурница у рову тврђаве. Кости жртава које су пронађене на месту стрељања сакупљене су и положене у костурницу.
Током Другог светског рата бугарски војници су уништили спомен плоче, а костурница је насилно отворена и кости су биле разбацане. Народни музеј у Нишу је 1951. године прикупио кости, сместио у лимени сандук и вратио назад, такође, те године је извршена и обнова спомен обележја. Приликом радова на путу иза тврђаве, које је изводио Археолошки институт из Београда, откопане су кости за које је установљено да су припадале жртвама бугарског терора 1917. године. Пронађене су на пет различитих места западно од старог колосека железничке пруге у градском пољу. То говори о томе да су Бугари, нажалост, чинили злочине на више места иза тврђаве а не само у рову.
Сто година након Топличког устанка 2017. године, Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Републике Србије финансирало је комплетну обнову спомен костурнице и платоа испред ње. Костурница од 1983. године ужива статус непокретног културног добра и заштићена је законом.
И.Терзић
