Нишки ваздушни саобраћај још 1918. године имао је значајну улогу, јер се због порушених и оштећених железница и друмова поштанска веза са Београдом и Скопљем одржавала војним авионима баш преко нишког аеродрома.
Међутим, прва редовна цивилна ваздушна линија отворена је тек првог маја 1935. године на релацији Београд – Ниш – Скопље (Битољ).
Тада су авио–путници долетели двокрилним авионом „Потез-29”. То је био једномоторац са пет путничких седишта, који је тада први пут слетео на нишки војни аеродром, преуређен и за цивилни – аеро саобраћај. Тако је Ниш пре 83 године постао ваздушна лука.
Поред ове врсте авиона, цивилни аеро–саобраћај у то време обављан је и авионима „Спартан” са седам путничких седишта. Предузеће „Аеропут” из Београда (претеча ЈАТ-а) било је задужено за свакодневни превоз путника на линијама Београд – Ниш и Београд – Ниш – Скопље и обратно.
Превоз путника је стално био у порасту, све док није избио рат 1941. године. Поред тога, са нишког аеродрома превозиле су се поштанске пошиљке, штампа, као и друга роба.
Превоз путника, пошиљки и штампе
Ниш је у то време био град који се релативно брзо развијао и као трговачки, али и као индустријско–привредни центар. Из тог разлога, велико је интересовање било да се до Ниша за што краће време дође из других већих центара тадашње велике Југославије.
О томе говоре и подаци да је после доградње аеродрома 1939. године превезено 1998 путника, 1.050 килограма поштанских пошиљки и чак 24.124 килограма новина. Док је, на пример већ 1940. године тај број био знатно већи, па је током те године превезен 2.721 путник, преко 30 тона новина, 1.365 килограма поштанских пошиљки али и многа друга роба.
Линије до Тивта и Сплита
Када је Ниш био окупиран током Другог светског рата, нишки аеродром је прешао у руке немачке и бугарске војске. Након ослобођења, аеродром је преузело наше ратно ваздухопловство и није било цивилног авио–саобраћаја све до 1971. године.
Тада је ЈАТ први пут после рата обављао са нишког аеродрома чартер туристичке летове до Тивта на Јадранској обали у летњим месецима. Ти летови су се обављали двомоторним клипним путничким авионима типа „Конвер” америчке производње.
Већ 1972. године Скупштина општине Ниш је основала Предузеће за ваздушни саобраћај у изградњи.
Наредне године ЈАТ је омогућио Нишу да, иако аеродром у то време није имао савремену полетнослетну писту, ипак добије линију за Тиват и Сплит, на којој је саобраћао клипни двомоторни авион „Конвер ЦВ-440”, познат као метрополитен.
Нове линије су отворене већ 1974. када су путници имали могућност да лете до Дубровника, Тивта и Сплита авионом „Цесна Ц-4”.
Одмах следеће године загребачка авио компанија „ПАН –Адриа” је отпочела сарадњу са ЈАТ-ом и тада су биле заступљене линије Београд – Мостар – Ниш – Тиват, Скопље – Ниш – Загреб, Сплит – Ниш, као и линија Скопље – Ниш – Београд – Титоград – Тиват.
Статус међународног аеродрома
Опет је дошло до прекида цивилног аеро-саобраћаја у Нишу, да би био обновљен тек 1986. године када је 12. октобра отворена наменски прављена пристанишна зграда нишког цивилног аеродрома.
Полетна стаза је остала војно-цивилна, али је била модернизована и продужена. Тај период је изузетно значајан јер цивилни аеродром Ниш коначно добија статус међународног аеродрома.
Приликом НАТО бомбардовања 1999. године, писта је знатно оштећена, тако да је аеродром био ван употребе. Уз помоћ иностраних донација и Града Ниша, полетно-слетна стаза је обновљена и продужена.
На реконструисану и модернизовану писту нишког аеродрома „Константин Велики“, у недељу 12.10.2003. године слетео је први авион. Слетањем ЈАТ-овог авиона „Боинг 737-300“, свечано је отворен цивилни аеродром „Константин Велики“ у Нишу и од тада, без обзира на прекиде авио саобраћај у Нишу опстаје и успешно се развија до данашњег дана.
Д. Николић
