Занимљивост је и да ће након толико година поново један Србин бити актер финала УЕФА Лиге шампиона, пошто ће се Нишлија Данило Грујић наћи у улози судије иза гола, заједно са Ненадом Ђокићем из Ужица, док ће Мажићу крај аут линије асистирати Милован Ристић из Београда и Далибор Ђурђевић из Крушевца.
Пре четрдесет пет година, тачније 30. маја 1973. године, одиграно је засад једино финале неког Европског клупског такмичења у фудбалу на овим просторима.
У финалу Купа Европских шампиона (данашње УЕФА Лиге Шампиона) у борби за трофеј надметали су се холандски Ајакс и италијански Јувентус. Меч је одигран у тадашњој Југославији, на стадиону Црвене Звезде у Београду пред скоро 90.000 гледалаца.
Посебну драж овом мечу дала је судијска тројка из Југославије. Главни судија је био Миливоје Гугуловић из Ниша, а помагали су му Петар Костовски из Скопља и Ратко Чанак из Београда.
Вођен румунским тренером Штефаном Ковачом, Ајакс је наступио у следећој постави: Стај, Сурбир, Хулсхоф, Бланкенбург, Крол, Нескенс, Хан, Мирен, Реп, Кројф и Кајзер.
Торински тим водио је чехословак Честмир Вишпалек, а чинили су га: Зоф, Салвадоре, Маркети, Морини, Лонгобућо, Каузио, Фурино, Капело, Алтафини, Анастази и Бетега.
Поготком Џонија Репа у 4. минуту утакмице, Ајакс се домогао великог трофеја трећу годину заредом (1971, 1972. и 1973.), али је финале у Београду било такорећи и „лабудова песма“ те чувене Ајакове генерације, пошто су након те сезоне клуб напустили тренер Ковач (преузео француски национални тим) и главна осовина тима Јохан Кројф, који је за тадашњи светски рекорд прешао у шпанску Барселону.
Поверење челника УЕФЕ да арбитражу у финалу Купа европских шампиона додели Миливоју Гугуловићу је било највеће могуће признање једном фудбалском судији у некадашњој држави.
И.Г.
