Синоћ је у Народној библиотеци „Стеван Сремац“ у Нишу одржано својеврсно књижевно вече посвећено француској списатељици Камиј Лоранс.
Овај књижевни сусрет на жалост остао је без присуства књижевнице, аутора романа који су представљени публици, али то није умањило интересовање публике која је живо учествовала у разговору са презентерима књига, књижевником Дејаном Стоjиљковићем, професором француске књижевности на Филозофском Факултету у Нишу Николом Бјелићем, директорком Франсуског института у Нишу Марион Вијон и Валеријом Војновић из нишког Француског института.
Сусрету је присуствовала Паскал Делпеш некадашња директорка Француског института у Србији која је иницирала „Молијерове дане“ у Србији.
Овај сусрет са француском књижевношћу организовао је Француски институт у Србији у оквиру „Десетих Молијерових дана“ посвећених Француској и франкофоној књижевности. Цео програм који се организује у Београду, Новом Саду и Нишу одвија се под слоганом КЊИЖЕНСТВЕНОСТ, што и не чуди јер су у жижи расправа били романи жена списатељица, (па и сама реч ЖЕНСТВЕНОСТ у језичкој конструкцији) оправдана је такозваним женским писмом, женским посматрањем савременог доба и односа са мушкарцима, али и са светом у окружењу, као и њиховом односу према писању и књижевном наслеђу.
Српски писац Дејан Стоjиљковић, иако је по својим делима и интересовањима потпуно различит од Камиј Лоранс дао је „своју слику“ романа који говори „о месту жене у суровом мушком свету“. Дискурс је ставио на трагедију наше отуђености у савременој витруелној квази комуникацији и на љубав у оквирима савременост,и која подразумева дигитализацију и отуђеност, виртуелност чак и у мушко – женским релацијама и у најтананијим осећањима какава је љубав.
„Мушкарац за жену је њена пропаст“, цитирао је Дејан Стоjиљковић када је говорио о књизи и изрекао свој суд да се у овој књизи не ради о феминистичком приступу и женском писму.
Дејан Стоjиљковић је казао да га је главна јунакиња подсетила на трагичне јунакиње српске књижевости, када није било ни струје а камоли интернет. Упоредио је са Петријом из „Петријиног венца“ као и жена мученица из прозе Живојина Павловића, Иве Андрића. У пустињи виртуалног света комуникација и „рађање љубави“ међу особама које као такве не постоје, него постоје њихови лажни профили у ствари су вапај, очај, нешто што нимало није безазлено.
Камиј Лоранс је објавила 11 романа, добитник је награда Фемина и Ренодо гимназијалаца у 2000. години. Дипломирала је савремену књижевност, предавала у Руену, а потом у Мароку. Данас предаје на Институту политичких наука у Паризу.
Упоредо са писањем, Камиј Лоранс велику пажњу посвећује „живој материји текстова“. Покушава да разазна, кроз занимљиве приступе, скривено лице речи, оно које се открива иза њиховог значења.
Аутор је есеја о улози жена у уметности, о табуизацији жене у колективно несвесном и у уметничким делима. Камиј Лоранс редовно објављује хронике у престижним новинама – „L’Humanité, Le Monde, Libération“. Њени романи преведени су на тридесетак језика. Члан је жирија за књижевну награду Фемина.
Организатор „X Молијерових дана“ у Нишу је Француски институт у Србији – Ниш у сарадњи са Издавачком кућом „Лагуна“ из Београда, Народном библиотеком „Стеван Сремац“ и Филозофским факултетом из Ниша.
E.O.
