Свака је година у трајању једног народа по нечему посебна одређујућа. Неке су преломне, судбинске године и оне усмеравају даљу историју и постојање једне државе. За српски народ и Србију, а посебно јужне српске крајеве, таква судбоносна је 1878. година. Те године су Ниш и јужни крајеви Србије, после скоро петовековног ропства, ослобођени од Турака.
Сто четрдесету годишњицу ослобођења Ниша од Турака Народни музеј Ниш обележава изложбом под називом „Ослобођење Ниша 1878″.
Поставку која се посетиоцима представља у нишкој Синагоги припремана је годину и по дана. Чини је низ докумената, фотографија и предмета који пружају информације не само из војне већ и из друштвене историје Ниша тога доба, кажу у Народном музеју.
Изложба обухвата период од 1874. године када је формиран Нишки тајни комитет заслужан за подизање народног устанка, па све до Берлинског конгреса 1878. године. Аутори изложбе „Ослобођење Ниша 1878“ су кустоси Народног музеја у Нишу Бојана Нешић и Иван Митић.
„Кроз различите предмете и документа, желели смо и мислим да смо успели да дочарамо и живот у граду, али и жестину борби за само ослобођење града“, каже једна од аутора Бојана Нешић.
У припреми изложбе, како каже Бојана, највише им је задао муке други Српско – турски рат.
„За ова период имамо најмање грађе. Подаци постоје али начин да дочарамо овако значајан догађај без много фотографија био је мукотрпан посао. Врло је тешко за сам Ниш добавити документа за различите периоде. Не односи се то само на ослобођење Ниша него и на период пре ослобођења. Тако је рецимо о Нишком комитету 1874. Године, где осим једне мале групе података не постоји готово ништа“ каже Бојана Нешић.
У том периоду Ниш није био саставни део Кнежевине Србије, још увек је под турском окупацијом, аподатака, папира, докумената нема. Многе легенде, приче, анегдоте, преносиле су се и записивале, али нема докумената који би се то доказало, а за историју и историчаре је потребан „доказ“ да све што је испричано буде документовано.
Бавити се историјом Ниша није једноставно. Велики део архиве уништен је у три велике поплаве у 20. веку, у Првом светском рату, Другим рату, савезничким бомбардовањима.
Буне и устанци у Нишу и околини у 19. веку
Нишки тајни комитет и његове активности представљени су текстом о његовом настанку и деловању, списком његових чланова, фотографијом заклетве против турског царевања 24. фебруар 1874. године.
Период од 1874. године када је формиран Нишки тајни комитет заслужан за подизање народног устанка, па све до Берлинског конгреса 1878. године је важан за историју нашег града јер су се у то време водили велики српско-турски ратови који су касније допринели ослобађању Ниша, и што је касније требало потврдити за дипломатским столом у Берлину.
Знатан део изложбе посвећен је Српско-турским ратовима између 1876 – 1878. године. Осим фотографија генерала Милојка Лешјанина, Ђура Хорватовића, Јована Белимарковића и других, у овом делу поставде презентована је прокламација кнеза Милана Обреновића ћији се оригинал налази у Историјском архиву Београда, али и друге фотографије, предмети.
Период ослобођења Ниша
Период ослобођења Ниша може се поделити у неколико фаза. Једна јесте време борби за ослобођење, друга фаза која је подразумевала формирање цивилне управе у граду и трећа је дипломатска борба представника Кнежевине Србије, пре свих Кнеза Милана Обреновића и Јована Ристића, за очување ратних тековина које су постигнуте на Берлинском конгресу 1878. године.
„Фотографијама, документима и предметима представљене су ратне операције и преговори за ослобођење Ниша, како је третирано „нишко питање“ у Сан-стефанском уговору, када је овај град од оријенталне вароши почиње нову фазу развоја и постаје важан центар у политичком, друштвеном, образовном и културном животу Кнежевине Србије. У њему се налази двор кнеза Милана Обреновића, одржавају се седнице Народне скупштине, отварају се образовне и културне институције, српска грађанска ношња је све видљивија, а применом Винтеровог плана Ниш добија потпуно нов изглед и поприма обрисе европског града“ – кажу у Музеју.
Аутори изложбе Бојана Нешић и Иван Митић посебно указују на две екслузиве: оригинални Винтеров план – први регулациони плана града Ниша, сачињен 1878. године и албум краља Милана.
Оригинални Винтеров план чува се у Народном музеју у Нишу. Израђен је на платну, димензија 86х62,5 цм. Албум краља Милана представља збирку фотографија Ниша, Прокупља и Куршумлије. Израдило га је Географско одељење Главног Ђенералштаба српске војске и 1879. године поклонило кнезу Милану Обреновићу. Албум садржи 60 фотографија.
Поред предмета из Историјске збирке Народног музеја Ниш ту се могу видети и предмети из Збирки Историје уметности и етнологије нишког музеја. Неке од фотографија су из Војног музеја и Историјског музеја Србије, а неколико предмета припада Завичајном музеју из Алексинца.
Изложба би требало да траје до краја маја 2018. у нишкој Синагоги. Улаз је бесплатан.
Е.Остојић
