У централном делу Топличког краја, а у знак сећања на погинуле, подигнут је споменик онима који су ратовали и борили се против фашизма и Николи Кокоњешевићу Дунђерском – првом организатору устанка у овом делу Србије.
У Житорађи, у срцу Топлице, 11 км јужно од Прокупља, на регионалном путу Ниш- Лесковац, подигнут је Споменик палим ратницима 1912-1918. и 1941-1944. у парку у центру села, које је 1972. године урадио вајар А. Шакић. На постаменту споменика је биста Николе Кокоњешевића Дунђерског, који је погинуо 1941. године код овог места.
Споменик је у виду пирамиде са звездом петокраком на врху. Димензије постоља су 0,10 x 3 x 2 метра, први део стуба у виду коцке 1 x 1 x 1 метра, други део, на коме је плоча 0.60 x 0,60 метара и сама плоча је димензије 0,60 x 0,40 на којој је исписан текст:
„Палим борцима и жртвама фашистичког терора од 1941 – 1945. године. Одазивајући се позиву Комунистичке партије у борби против фашистичких окупатора и њихових домаћих издајника положише своје животе за слободу и независност своје домовине за победу народне револуције“
Спомен-плоча првом организатору устанка у Топлици Николи Кокоњешевићу, постављена је у Житорађи на згради задружног дома. Плоча је димензије 0,30 x 0,40 метара на којој је исписан текст:
„Борећи се под руководством КПЈ на челу са Другом Титом за организовање народног устанка у овом селу погинуо је октобра 1941. године у борби против народних издајника један од организатора НОП-а и партијски руководилац у Топлици Никола Кокоњешевић Дунђерски“.
Плочу је поставио Савез бораца среза Добричког 7. јула 1950.године.
Никола Кокоњешевић Дунђерски
Географски положај и историјска прошлост Топлице у народноослободилачком рату имали су видну улогу. Како у Топлици има мање планина и брда него у источној или западној Србији, географске карактеристике нису ишле у корист топличког НОП одреда, али су ипак дејства Одреда била снажна.
На самом почетку немачке окупације у Другом светском рату стигао је Проглас да се сви органи управне администрације у Србији врате на своју дужност. Проглас немачког окупатора спроведен је и у Топлици од 15. априла 1941. године, где су сва среска начелства и општинске управе отпочела са радом уз присуство немачких окупационих трупа. Тако је у Житорађи успостављена жандармеријска станица са око 15 жандарма.
У овом периоду, одмах после капитулације војске Краљевине Југославије, покренута је акција скривање оружја на подручју Топлице. У таквим околностима почело се и са припремама за формирање партизанског одреда на територији Топлице. Већ 18. јула 1941. године Ратко Павловић Ћићко, са групом у којој су били Радивоје Увалић Бата, Ратомир Вукашиновић Јанићије и други, врши диверзију на прузи Ниш-Скопље. Неколико дана касније група коју су чинили Конрад Жилник Слободан, Никола Кокоњешевић Дунђерски, Раде Ђорђевић Балонче, Милојица Прелић, Шицко и други, извршила је и диверзију на прузи Прокупље-Куршумлија код села Мала Плана.
Ова група је припремила и организовала посебне акције којима је требало обележити формирање партизанских одреда на Јастрепцу и Озрену. У оквиру таквих акција две бомбе су бачене на хотел „Парк” у Нишу, 2. августа увече. Акцију је извео Александар Војиновић Војин.
Формирање Топличког одреда
Одлуку о формирању Топличког одреда донео је Окружни комитет у Нишу, 1. августа 1941. године. Према расположивим подацима у првом строју је било 30 бораца, од којих два имена нису позната, мада неки тврде да је у строју било 32 борца. Међу њима је било десетак чланова Партије: Ћићко, Татко, Сеља, Дунђерски, Смајевић, Академац, Грујица, Слободан, Доне, Доктор, Чеда и Жарки.
Д.Илић
