После уметничког дела – зида коме је нишки уметник Драган Китановић дао име „Барселонета“ у Првомајској улици, јавост може да се упозна са графикама чија су тема нишки трамваји. Китановић би требало да реализује изложбу својих радова, али до тада јавност са овим интересантним графикама може да се упозна преко нашег портала.
Данашње време и ритам света у којем живимо гура нас у нервозно пулсирајућу динамику ,која управља свима нама. Мало имамо времена за себе и ствари које могу бити пријатније и лепше. Зато у уметности могу све да урадим, што у животу не. Сећањем је могуће и путовање уназад, ка аспектима другог времена и смисла. То нам омогућава да живимо слике и призоре из времена које је прошло. Време је кружно – враћамо се на старо да у њему нађемо одговоре за време које живимо. И зато,овај трамвај жеља иде од станице до станице, према фотографијама града из 1929.године са арабескама око њих са призорима из тог времена – прича Китановић.
Стари Ниш је увек инспирација уметницима зато што је са собом носио мерила вредности у друштву којих више нема.
Прогрес се лажно поигравао обећањима, трамвај данашња жеља је укинут,лагано одмицање времена је прегажено колонома нових октанских точкаша. Нема више дама које отмено улазе у трамвај, ни читаоца новина док прекраћује време између две станице, као ни деце дерана који се кешају о трамвај. Ипак, велико је питање – да ли је то време било лепше и са мање мучнина свакодневног живота.Изгледа да овом путовању нема краја, крива времена нас терају напред и даље. Овај омаж нашем трамвају остаће изгледа само носталгична жеља, као што ће и питања наших живота остати и даље отворена у неумитном судару са актуелношћу – прича Китановић.
М.С.
