КЛУБ ЧИТАЛАЦА СЛОВО ЈУГА

До сада су пронашли и очистили више стотина српских гробаља

За назив удружења одабран је „Кајмакчалан“, јер на том подручију Солунског фронта током Првог Светског рата је много гробаља српских војника остало заборављено и запуштено.

[bs-quote quote=“Ми смо група људи који су схватили значај да се траг наше борбе и жртве за слободу не заборави и зато свакe године више пута походимо тај део Македоније и Грчке ради чишћења, евидентирања и проналажења неоткривених војних гробаља“ – каже Станоје Стојковић, председник Удружења Кајмакчалан.“ style=“style-14″ align=“center“][/bs-quote]

Удружење „Кајмакчалан“ се труди да обележи све битније датуме и комеморације, поготово на оним меморијалима које наша држава не стиже. Сматрају да је то дужност и да треба да подржимо напоре своје државе и помогнемо колико смо у могућности. Сваке године 15. септембра чланови уружења присуствују комеморацији на српском војном гробљу у Битољу, који организује наша амбасада у Скопљу. Пењу са на сам врх Кајмакчалан, где се у спомен капели полаже венац и одаје почаст погинулим српским војницима. Такође, чланови „Кајмакчалана“ дају помен и полажу венце на неприступачним теренима по гудурама Македоније и Грчке, где чисте српска војна гробља.

На фејсбук страници Удружења презентвовано је преко 150 фотографија споменика са подацима који су се могли прочитати. Удружењу су се јављали многи који су после сто година сазнали где им је погинуо и где им је сахрањен предак и захваљивали су се на труду који њихови чланови улажу, без помоћи друштвене заједнице и државних органа.

Удружење је организовало неколико презентација у библиотеци града Београда, којима је присуствовало више стотина посетилаца.

Посебно се издвајају два предавања везана за стогодишњицу погибије Војина Поповића-војводе Вука и промоција књиге „Санитетска транспортна средства у ослободилачким ратовима Србије од 1912. до 1918. године“.

Од прошле године удружење „Кајмакчалан“ покренуло је своју издавачку делатност, a прво издање је Зборник радова „Уметношћу до истине Срби и Велики Рат“, као скуп научних радова еминентних стручњака, што из историје што из уметности. Издавање ове публикације финансијски је помогло Министарство спољних послова односно Управа за сарадњу са дијаспором и Србима у региону.

Удружење планира озбиљније подухвате на евиденцији и прављењу базе података, развоја издавачке делатности и одржавања научних скупова, пре свега од стране стручњака како би се на професионалан и стручан начин забележила и анализирала заоставштина тога доба и како би сачували од заборава и друге локације како у Србији тако и ван Србије.

[bs-quote quote=“Све наше активности финансирамо сами, односно сви учесници плаћају сами пут и добровољно волонтерски раде“ – наводе у Удружењу.“ style=“style-14″ align=“center“][/bs-quote]

Удружење и ове године у првој половини септембра организује одлазак у Македонију са задатком да пронађе и очисти гробља која су заборављена и препуштена зубу времена, и да попише имена тамо где је то могуће видети. Ово се односи и на проналажење и уређење војне спомен чесме на Милетиној коси, подно врха Кајмакчалана, према Студеној води. На овој спомен чесми је невештом руком Српског војника, на мермерној плочи исписан стих:

Спомен чесме на Милетиној коси, Кајмакчалан

„Минуће године, векови ће проћи,
али теби „чесмице“ неће нико доћи.
Ал’ доћи ће сени палих другова,
да својим жубором, урликом вукова,
треском громова, одјеком лугова,
певају славу српских пукова.
1917 1.Ч. 2. Б. IV П.“

Ову спомен плочу на чесми су саградили војници Прве чете, другог батаљона, четвртог пука, српске армије.

Миле Копривица је на ФБ групи Удружења Кајмакчалан нашао информацију о откривеном и пописаном гробу Тодора Копривице. Слику на ФБ је прокоментарисао и Дарко Николић, аутор трилогије Гвоздени пук.

„Ово је споменик једном од јунака Гвозденог пука. Тодор Копривица, родом из Тачевца, погинуо је као поднаредник 1. чете другог батаљона чувеног Другог пешадијског пука „Књаз Михаило“, у народу а и код непријатеља познатијег као Гвоздени пук.

Живот за Србију дао је 1. 11. 1916., односно 14. новембра по новом календару, у борбама за Камените Чукаре и чувену, неосвојиву Коту 1212 на Солунском фронту…“

Д.Ј.

spot_img

ВАШ КОМАНТАР

Ваш коментар!
Унесите своје име

ПОВЕЗАНО

ИЗДВОЈЕНО