Читај ми текст:
Један од најимпресивнијих споменика у Нишу „Три песнице“ налази се у оквиру спомен – комплекса Бубањ, на месту масовног страдања на хиљаде људи и целокупних породица са децом у Другом светском рату. Ово аутентично место фашистичког терора данас нас сећа на све страдале и представља симбол отпора и победе над фашизмом.
На Бубњу су немачки фашисти даноноћно доводили из логора Србе, Роме, Јевреје и све друге који су им се супротстављали. Један од најстрашнијих података је да је готово цела јеврејска заједница у Нишу нестала овде, закопана у рововима, као и све остале жртве.
Спомен парк Бубањ подигнут је 1963. године. Ово место у Другом светском рату било је место на коме су вршена масовна стрељања становништва који су живели на овом простору или су довожени на ово место. Локација свима добро позната је Логор на Црвеном Крсту, то је било место на коме су првобитно концентрисани становници. Од 1941. или 1942. како спомињу, почињу стрељања овде и врше се све до 1944. године. На крају рата, војници који су држали ову територију под окупацијом, немачки, италијански и бугарски су вршили заташкавање доказа тако што су ископавали те масовне гробове и спаљивали. То је просто један већ уигран механизам који су Немци спроводили на свим окупираним територијама“, каже историчар Никола Миловановић, сарадник Завода за заштиту споменика културе Ниш.
Никада није тачно откривено колико је људи овде стрељано, али сматра се да је број много већи од 10.000, колико се наводи у историјским списима. Мало је познато да монументални споменик „Три песнице“, који симболизује мушку, женску и дечију руку које пркосе непријатељу није прво обележје страдалима, које је овде подигнуто. Заправо, у пошумљеном делу парка, недалеко од овог споменика, налази се мање обележје у облику пирамиде.
Спомен пирамида подигнута је страдалима у Другом светском рату 1950. године и представља прво обележје које је подигнуто свим жртвама Другог светског рата овде у Нишу. Овај споменик није толико познат народу, зато што су га засениле Три песнице јер је много монументалније здање и веће. Овом приликом подсећамо да је ово прво спомен обележје. Споменик је дуго био запуштен и петокрака која је изнад је била сломљена, али је 2017. године пројектом Завода за заштиту споменика културе обновљен Спомен парк Бубањ, заједно са овим спомеником када је враћен у првобитно стање“, истиче Миловановић.
Како би ово место страдања добило на значају и било обележено како доликује, дошло се на идеју да се овде изгради меморијални парк. Конкурс за израду идејног решења споменика „Три песнице“ расписан је 1953. године а неколико година се „бирало“, како би се дошло до одговарајућег идејног решења. На том првом конкурсу од 20 радова ни један није прихваћен. Нови конкурс расписан је шест година касније, када је донета одлука да се прихвати рад загребачког вајара Ивана Саболића.
Да би се подигла свест становништва о овом месту, првобитно је саграђена спомен – пирамида 1950. а и 1963. године је донета одлука из Града да се направи једно монументално здање и то је спомен Три песнице по пројекту загребачког архитекте Ивана Саболића. Испред песница се налази један фриз на коме је приказан механизам стрељања људи, након тога су приказани мртви али су после тога издигнуте песнице које представљају један бунт и револуцију о чему говоре и стихови нишког песника Ивана Вучковића – „Из крви комуниста и родољуба ницале су песнице бунта и опомене, песнице револуције, песнице слободе. Стрељали су нас, али нас никада нису убили, никада покорили. Ми смо згазили мрак и сунцу ослободили пут“. Ти људи су убијени, али је из њих изникла револуција и бунт“, говори Миловановић.
Споменик „Три песнице“ свечано је откривен 13. октобра 1963. године у склопу прославе 20. годишњице Прве јужноморавске бригаде и прославе Дана ослобођења Ниша. Све три песнице су израђене у различитим величинама, и то 13, 14 и 16 метара. У близини се налази и зид са рељефом на коме је симболично приказано страдање, као и амфитеатар са 1000 места. У оквиру комплекса од 2004. године овде је саграђена капела од стакла и метала, која је рад архитекте Александра Буђевца.
Спомен – парк Бубањ стављен је под заштиту државе 1973. године, а 1979. је одлуком Скупштине Србије проглашен за културно добро од изузетног значаја. Међутим, иако има велики значај, годинама је био делимично запуштен.
Градске општине имају добру сарадњу како са Заводом за заштиту споменика тако и са Јавним комуналним предузећем. Директне надлежности нема, али сваког дана, за све наше празнике и светковине ми смо увек укључени и дајемо неки наш скромни допринос када је у питању одржавање како овог споменика тако и свих осталих споменика на територији Градске општине Палилула. Бубањ је било прилично запостављено место у неком периоду. Управо наш фокус интересовања биће уређење овог простора“, рекао је недавно за „Слово југа“ Братислав Вучковић, председник Градске општине Палилула.
И после толико година, на брду изнад Ниша и даље се поносно истичу „Три песнице“ које успешно одолевају зубу времена. Чврсте и јаке, подсећају нас на борбу, револуцију и бунт наших храбрих предака. На нама је да то никада не заборавимо и да са поносом чувамо и одржавамо ово место страдања.
Д.Николић
