Пре више од једног века, 13. марта 1917. године Бугари су спровели срамну освету над недужним мештанима села Грбавче. У знак одмазде због учешћа Сврљижана у Топличком устанку, мучили су и убили 63 недужна цивила. На месту страдања, у дворишту oсновне школе „Данило Прица“ мештани су подигли споменик у знак сећања на зверски убијене људе.
Ове године обележава се 104 године од убијања недужних младића, девојака, жена и трудница од стране бугарских војника. Тог 13. марта 1917. под вођством бугарског мајора Тенџијева, Бугари су упали у село Грбавче, извели 63 мештана код школе, зверски мучили и на крају убили невине људе.
Страхоте и зверства овог догађаја најбоље описује реченица Драгољуба Ж. Мирчетића из књиге „Сврљишка брда и врх зелени“: „Већ мртве, Даницу и Милунку Миливојевић, које су биле трудне, Бугари су распорили и бајонетима из уторбе извадили и боли децу“.
Прошло је више од сто година, нема живих сведока, али мештани овог села се и данас сећају прича својих дедова о овом догађају.
Понижења која су наши преци доживели за време Бугара, нису упамћена до тада. Пљачкали су сељаке, палили куће, појате…, a за људе побијене испред школе, кажу из потрестних прича најстарији становници села да се Бугари нису зауставили док нису били сигурни да су сви мртви. Ако би видели да је неко још увек жив, бајонетом би га докрајчили, на зликовачки начин“, каже Д. Васић, мештанин овог села.
Освета Бугара због храбрости Сврљижана
Разлог за овај незапамћени злочин је учешће храбрих Сврљижана и сељака околних села у Топличком устанку. Наиме, како је остало записано, бугарске окупационе снаге позвале су Сврљижане да се јаве у Сокобању на регрутацију и приступе бугарској војсци, што су они одбили. Међу њима се истицао Богољуб Милетић из Лабукова, који је одбио да се припоји бугарској војсци, окупио сељаке из околних села и храбро се борио против Бугара.
Прва спроведена акција одиграла се 14. фебруара у Давидовцу. Том приликом поцепане су слике бугарских државника и спаљена архива бугарске реквизиције. Чети од неколико десетина бораца, придружили су се и мештани Галибабинца, а касније Лалинца, као и мештани села Плужине.
У Плужину, устанку се придружује још 100 војника из Грбавча, па је чета бројала око 200 храбрих војника. Забележени су бројни успеси устаника, а у прилог томе говори и да је, чувши за снажан отпор и успехе ове чете, бугарски начелник заједно са војском побегао из Сврљига у Пирот.
Спомен – костурницу подигли мештани
У дворишту основне школе налази се споменик, који су подигли мештани села Грбавче, у знак сећања на борце и невине жртве рата од 1912. до 1918. године. Споменик је освећен 1935. године. Испод њега налази се костурница, у којој су сахрањене 63 жртве бугарске одмазде. На врху се налази грб Краљевине Југославије, двоглави орао, а са стране су смештене четири плоче са именима бораца и жртава, које чувају од заборава жртве овог зверског чина.
Годишњица
Као и сваке године, 13. марта следеће 2022. године биће обележена 105. годишњица од страдања мештана и устаника овог краја у Топличком устанку. На тај дан, у Грбавчу, у центру села, полажу се венци на спомен – костурници у знак сећања на страдале цивиле.
Жене Сврљига у Топличком устанку
Занимљиво је да је и пуно жена из сврљишких села, међу којима су биле и оне из села Грбавче, узело учешће у Топличком устанку. У књизи „Топлички устанак“ Миливоја Перовића спомиње се да је у чету Богољуба Милетића, бежећи од Бугара дошла Јевросима из села Лабуково. Према записима, она је остала са пушком у руци, све до краја рата, а касније и постала супруга храброг Богољуба Милетића.
Д.Николић
