Први светски рат (1914-1918.) остаће упамћен по многим стварима, али један од његових највећих симбола свакако јесте ратна фотографија под називом „Око соколово“. Храбро корачајући према непријатељу, Драгутин Матић није ни био свестан да је фотографисан, а следом различитих околности његова слика обишла је читав свет, да би на крају стигла и до његовог родног Калетинца.
Кроз велику ратну историју Српског народа, крвљу обојеном, можемо наћи многа велика имена. Занимљиво и свакако за понос, јесте чињеница да исти ти људи о којима од малена учимо из наших уџбеника, неретко знају да буду познати и остатку света. Међутим, да ли сте се некада запитали колико је остало неименованих српских јунака? Колико њих је можда, тамо негде, забележено и води се под неким надимком или још горе, није ни заведено нити на било који начин обележено.
Драгутин Матић један је од оних који је ипак имао срећу да га неко препозна и открије име ратног јунака са слике која је обишла свет. Рођен је 1888. године у Заплању, тачније у селу Калетинцу, а свој надалеко познати надимак „Око соколово“ добио је због ратне фотографије на којој се налази.
Пут од родног села до ратишта
Као дете којe je долазило из породице која се бавила земљорадњом није био послат у школу кад и његови вршњаци. Читање и писање савладао је тек у војсци, а Први балкански рат (1912.) га је затекао на одслужењу војног рока. Током своје војне службе био је најпре регрутован као коњаник, али је касније пребачен у пешадију. По почетку Првог светског рата поново је био мобилисан и своју велику храброст показао је у биткама на Церу и Колубари. На терену је имао улогу војног извиђача, те је тако и фотографисан од стране Самсона Чернова, ратног фотографа руског порекла.
Чувена фотографија српског војника која је обишла читав свет и доспела до многих уџбеника, настала је управо у току једног од Милутинових извиђања. Сматра се да је фотографисан управо на Дрини или Церу, пре повлачења кроз Албанију. Аутор саме фотографије није знао идентитет српског војника па је испод слике написано само „Око соколово“ и тако му заувек наметнуо историјски надимак.
Драгутин Матић на фотографији има шајкачу, војнички шињел, а од оружја пушку са бајонетом. Његов поглед је сигуран, он гледа у даљину трагајући за својим непријатељем. Када су војске Немачке и Аустроугарске продрле у Србију 1915. године, заједно са српском војском повлачио се преко Проклетија. Након опоравка на Крфу даље се борио на Солунском фронту (1916-1918.). Мир је дочекао тек 1919. године када је демобилисан. У рату је провео шест година, а на војном року две, тако да је 1919. године свукао војничку униформу након укупно осам година.
Србија је почетком ХХ века била пољопривредна земља. Већину српске војске чинили су сељаци који су живели чувајући стоку и обрађујући земљу. За њих је њихова земља значила живот, такав је био и Драгутин Матић. Иако је прошао праву епопеју ратујући за своју отаџбину, он је био скроман. Своје ратне заслуге није никада истицао. За њега, српског сељака, бранити државу била је дужност и част. Можемо рећи да Драгутин Матић осликава тадашњи патриотски однос српских сељака и њихову несебичност да дају животе за Србију“, за Слово југа говори историчар Никола Миловановић, сарадник Завода за заштиту споменика културе Ниш.
Живот након ровова
Након рата наставио је да се бави земљорадњом и грађевином. На ратишту је стекао бројна одликовања и ордење, али нажалост ништа од тога данас није сачувано. Када је почео Други светски рат његова супруга Круна је у страху од Бугара Милутиново ордење и документа везана за рат закопала у сандук близу реке. Ништа од закопаног није поново пронађено.
Док је са једне стране Драгутин представљао српског војника који се бори за своју земљу далеко од своје породице, његова жена Круна представља српску мајку. Она је подједнако херој као он. Цео терет сеоских послова пао је на њу, морала је да чува четворо деце и да их исхрани радећи на њиви и чувајући стоку. И то је била судбина већине српских жена у Првом светском рату“, истиче историчар Миловановић.
Око соколово постаје познат јавности 1965. године, када је била објављена грамофонска плоча Марш на Дрину. На омоту плоче налазила се фотографија Драгутина Матића коју је усликао руски ратни фотограф. Плочу је купила Костадинка Матић која га је познавала и послала је у Калетинац. Тако је Драгутин путем грамофонске плоче сазнао за своју ратну фотографију, а јавност је сазнала име војника који је дуго био познат само као „Око соколово“.
Споменик јунака
Разболео се крајем децембра 1969. године. Како је зима те године била јака лекар није могао да се пробије до села. Међутим, нишки гарнизон је сазнао за то и упутио хеликоптер. Процена лекара била је да је Драгутин превише слаб да би поднео лет. Умро је два дана након тога – 1970. године. Иза себе је оставио петоро деце, четворо их је добио пре, а пето након рата.
Данас се у центру општине Гаџин Хан налази споменик посвећен Драгутину Матићу. Изливен је према његовој чувеној фотографији, а подигнут 1998. године поводом прославе 80 година од пробоја Солунског фронта. На постаменту споменика налази се натпис: „Око соколово“. На споменику је приказан са шајкачом и у војничком шињелу као извиђач који корача ка непријатељу. Интересантно је да првобитно на споменику није било представљено и оружје, али пушка са бајонетом је ипак накнадно додата преко његовог рамена.
Такође, од следеће године родна кућа Драгутина Матића наћиће се на туристичкој мапи Србије. Када је у мају почела њена рестаурација пред свима који су били задужени за њено поновно подизање био је један озбиљан задатак. Лепа вест је да су се радови обнове привели крају и да ће до краја 2021. године бити одрађена и завршна фаза радова, те ће се родна кућа Матића уврстити у туристичке атракције овог краја.
И.Терзић
