На челу српских трупа које су улазиле у ослобођени Ниш ишла је музика 2. Гвозденог пука Моравске дивизије, коју су Нишлије познавале још из предратних године, када је свирала по парковима и на свечаностима у граду, али и у току рата свирала је у свим борбама које је пук водио, од Солуна до Ниша, бодрила борце пред сваки јуриш. Музика 2. Гвозденог пука Моравске дивизије силазила је са Бубња у свој град.
Раније у току дана, око 10 часова, 12. октобра, Врховна команда наредила је командантима српске армије: „При ослобађању наше територије од непријатеља треба тежити да се вароши и уопште насељена места што више поштеде рушења и штете. Ради тога, избегавати директне нападе на насељена места и старати се да се она освоје обиласком и дејством са стране. Борбе у насељеним местима избегавати по сваку цену, па ма се нешто и изгубило у времену. Врло је корисно, изненадним нападима у бок и позадину неатерати непријатеља да брзо евакуише насељена места, како неби имао времена да их руши нити пали.”
Иначе, трупе српске армије на нишком фронту заповест команданта Прве српске армије војводе Петра Бојовића, да ујутру предузму најенергичнија гоњења непријатеља за ослобођење Ниша, примиле су 11. октобра, у току вечери, око 23 часа, и већ следећег дана, 12. октобра, пред мрак, предњи делови дивизијских колона избили су северно од Ниша на линију Виник – Чамурлија.
Борбе за ослобођење Ниша завршене су октобра 1918. годинe
Српска армија победила је надмоћне немачке снаге и код Ниша захваљујући, пре свега, високом борбеном моралу својих војника и старешина и њиховој жељи да што скорије ослободе своју домовину.
Ослобођењем Ниша трупе Прве српске армије пресекле су линију Беч – Софија – Цариград и онемогућиле Немачкој и Аустро-Угарској стварање новог фронта у Србији.
Борбе за ослобођење Ниша изазвале су велике симпатије у целом свету. Лист „Густава Ервеа” писао је, поводом ових победа, да су Срби, ослобађајући своју земљу у току офанзиве створили „највеће напредовање савезника у овом рату”, а „Дејли Експрес” је истицао да „резултат ових победа, који нарочито претеже, јесте тај да Срби победоносно улазе у своју земљу, што ће још једном учинити да Аустија задрхти од ове војске.” Иначе, лондонска штампа је описивала „напредовање Срба ка Дунаву као посмртно звоно за Аустро-Угарску империју”.
(редакција, словојуга.срб)
