Црква Св. Николе, задужбина Стефана Немање, налази се у источном делу Куршумлије, на заравни изнад ушћа реке Бањске у Топлицу.
Као жупан у Топлици, Стефан Немања се пре почетка изградње састао са византијским царем Манојлом Комнином, успоставио са њим добре односе, личне симпатије и уметничке везе ове области са Византијом. Резултат тога је црква Св. Николе, као прва српска црква настала на цариградским обрасцима.
Манастирски комплекс са црквом Св. Николе саграђен је на месту рановизантијске некрополе. Црква Св. Николе подигнута је у раздобљу између 1158. или 1162. до 1168. године, после обнове оближње рановизантијске цркве Св. Богородице. Односно, између Немањиних састанака са византијским царем Манојлом у Нишу и сукоба са браћом.
Убрзо постаје центар Топличке епископије која је средином XIV века подигнута на степен митрополије.
Манастир је страдао заједно са црквом 1454. године у борбама између Срба и Турака. Белоцрквенски епископи се помињу у XVI, XVII и XVIII веку. Изгледа да је неко време служила као џамија. Највише је страдао у XIX веку, после српско-турког рата (1876-1878).
Црква Св. Николе је једнобродна грађевина у облику сажетог уписаног крста са куполом, подељена је на три травеја.
Источни травеј чини троапсидни олтарски простор, од поткуполног простора одвојен тролучном зиданом преградом са бочним анексом уз јужни зид подкуполног простора. Над средишњим квадратним травејем, на луковима и пандантифима уздиже се изнутра крушкасто и полукружно, а споља осмострано кубе. Изнад западног травеја је полуобличасти свод.
Припрата са двема кулама на западној страни и параклис у виду сажетог уписаног крста на северној призидани су из XIII, односно XIV века. Зидана је од опека византијског слога са дебелим спојницама малтера који покрива сваки други ред увучених опека у односу на раван зида.
Од првобитног живописа у цркви су сачувани фрагменти орнамената у прозорима тамбура. У приземљу јужне куле очуван је део живописа са фигурама светих архијереја и занимљивим композицијама из живота Стефана Немање, монаха Симеона, ктитора цркве. Живопис је с почетка XIII века и илуструје текст св. Саве писан за студенички типих.
Црква Св. Николе, настала под непосредним утицајем цариградског стваралаштва, постала је родоначелник нове градитељске целине која ће прославити српско средњовековно градитељство под именом Рашка школа.
Конзерваторски радови на заштити рушевина Св. Николе започети су 1910. године, интезивно са археолошким ископавањима у седмој и осмој деценији XX века, трају до данас. Црква Св. Николе је категорисана као споменик културе од изузетног значаја.
др Миша Ракоција
