Мало ко зна чији се лик налази на новчаници од 2.000 динара. Још мањи је број оних који знају да је „човек са новчанице“ измерио температуру на Марсу „још пре седамдесетак година“. Ради се о Милутину Миланковићу, скоро заборављеном научнику међу садашњим генерацијама.
Био је српски математичар, геофизичар, грађевински инжењер, климатолог, астроном, оснивач катедре за небеску механику на Београдском универзитету и светски уважаван научник, познат по теорији ледених доба која повезује варијације земљине орбите и дугорочне климатске промене.
Његов допринос светској науци је теорија настанка и нестанка леденог доба. На основу физичких параметара и сунца као центра он је нашао такозване циклусе који показују периодизацију настанка ледених доба, са 600.000 година унатраг и са прогнозом за 600.000 година унапред. И не само за Земљу, него је правио прорачун и за Марс.
Интересантан детаље је да се просечна температура на Марсу до које је он дошао математичким путем, а много година касније је тек измерено сондама, разликује за само један и по до два степена. Милутин Миланковић је то урадио пре седамдесетак година математичким путем, а кроз поступак је доказао и да су климатске промене предвидиве.
Од пре две године Прва техничка школа у Нишу, некада „Петнаести мај“, променила је назив и сада носи име овог светски признатог научника.
Заслугом Прве техничке школе, низом манифестација почело је обележавање „Дана Милутина Миланковића“, управо у Нишу.
„Ово је прва година да организујемо манифестацију Дани Милутина Миланковића у част научника чије име носи наша школа. Манифестација ће трајати од 22. маја до 25. маја. Циљ нам је да упознамо и наше ученике и њихове родитеље, али и све заинтересоване са животом и делом Милутина Миланковића. Свако ових дана може да обиђе нашу школу, да погледају радионице у школи, као и учионице у којима се одвија настава„, каже Славица Јукић, директорка Прве техничке школе Милутин Миланковић.
Данас је постављена изложба фотографије из живота и рада као и биографија овог великана. Организатор изложбе је школа. Поставка има 37 фотографија кроз које је приказана биографија, живот и дело овог српског научника.
„Успели смо да пронађемо фотографије и из другог дела његовог школовања у средњој школи, потом студирања у Бечу. На крају смо приказали сва његова дела, такође кроз фотографије на паноима“, каже директорка школе.
Ни сами ученици школе нису до скора бити упознати са величином човека чије име носи школа коју похађају.
„Млади не знају много о томе ко је био Минутин Миланковић и ова манифестација је добар начин да се најпре ученици а потом и сви остали упознају са тим које био Милутин Миланковић. Сада је њихово знање све веће. Најбољи начин учења је управо припремање изложне, радионице али и израда документарног филма. Он је био први доктор наука и радио у више научних дисциплина“, додаје Славица Јукић.
Документарни филм у част „Дана Милутина Миланковића“
Документарни филм о Милутину Миланковићу радила је екипа професора и ученика школе. Професорка српског језика Оливера Китановић и професор Петар Вујовић великим делом су допринели да се широј јавности путем овог документарног филма приближи нашим савременицима велики човек и научник који је био мало познат овим генерацијама.
У Београду је пре више од 11 година основано Удружење Милутина Миланковића са жељом „да се Милитин Миланковић врати у српски народ“, рекао је данас Слободан Стојановић, потпредседник Удружења.
„Желели смо да се од заборава отргне један такав геније, научник, и да се популарише његово дело, богат живот и патриотизам, да би младој генерацији био узор“, рекао је Стојановић.
Великим делом захваљујући залагањем овог удружења у 19 градова Србије једна од улица носи име овог научника, Србина поштованог широм света, а преко 30 установа и десет школа носи његово.
Можемо бити задовољни и рећи да се „Милутин Миланковић вратио у српски народ“, додаје Слободан Стојановић, „Нашом акцијом му је подигнут споменик у Београду, његов лик се налази на новчаници од 2.000 динара, Булевар на Новом Београду носи његово име. Сада смо покренули иницијативу да се изради музеј Милутину Миланковићу у Београду. Веома нас радује што је и Прва техничка школа у Нишу променила име и сада носи име овог великана“.
Наш народ везује за Миланковића питање реформе Јулијанског календара.
„То је његов допринос из 1923. године. Он је са делегацијом Српске православне цркве, док је боравио у Цариграду, нашао решење и за сада пронашао најтачнији астрономски календар. На жалост, ни наша црква не примењује тај календар. Био је велики отпор у неким црквама зато што су поистовећивали астрономско, математичко питање календара и верску димензију. На срећу, у последње време у Синоду и другим структурама наше цркве то мишљење се мења и они су на становишту да је математичко и астрономско питање једно, а обичајно нешто друго, везао за традицију“, објашњава Стојановић.
Манифестација „Дани Милутина Миланковића“ у Нишу ће трајати до 25. маја и сви заинтересовани могу да посете Прву техничку школу „Милутим Миланковић“.
E.Остојић
