У агресији над Топлицом 1999. године агресорска НАТО армада је 24. марта у 19.55 избацила смртоносне товаре на касарну Војске Југославије, која се налази у насељу Јабукар на улазу у град Прокупље. Разорена су складишта и комуникациона опрема што се одразило и на цивилно насеље.
Том приликом погинуо је Бобан Недељковић, а 11 припадника и резервиста Војске Југославије је лакше и теже рањено. Тако је започела агресија на нашу земљу са три пројектила крстарећих ракета лансираних са бродова Шесте америчке флоте у Јадранском мору.
У песми о Првој жртви рата 1999. године песник Словимир Ерић каже:
Херојски је живот први дао
за Србију земљу најмилију,
за Стефана сина маленога,
за слободу коју тражи Ната,
и стално га она зове тата.
Смишљам речи а сузе ми коле,
ко ће сеју заштитити, брале?
Ко ће свадбу тада да јој спрема
када она свога брата нема?
Ратно оргијање се наставља и преноси на Куршумлију. У 20:30 сати, ракетни пројектили погађају касарну на Боровњаку. Чује се тринаест јаких експлозија. Биле су то страшне детонације од којих се тресло све уоколо. Нестала је струја, а Куршумлија у тренутку постаде сaблaсaн град.
Кад су над земљом престале детонације, зачуле су се сирене хитне помоћи, полицијских кола и екипа за спашавање и интервенције. Настала је борба са временом за спашавање повређених и рањених.
Те вечери у Куршумлији је извршена евакуација 27 рањених и извлачење 11 мртвих испод бетонских плоча срушеног складишта. Рањени су одвезени у Дом здравља где им је пружена помоћ, а онда су пребачени у болнице у Прокупљу и Нишу. Нажалост, за једанаест војника и резервиста није било помоћи.
Народ Топлице и Косанице се у дугој поворци људи у црном, са великом тугом и болом, стиснутих зуба у дубокој жалости, 26. марта опростио од својих синова хероја жртава НАТО агресије, заветујући се да ће сачувати отаџбину и слободу, а да пале јунаке никада неће заборавити.
У наредна три месеца и Куршумлија и Прокупље су бомбардовани више пута, а током напада користила се муниција са осиромашеним уранијумом, касетне и графитне бомбе.
Звук сирене који је оглашавао ратну опасност од НАТО-ових авиона и ракета парао је ваздушни простор слободарске Топлице све до 9. јуна 1999. године, укупно 78 дана бомбардовања.
Споменици жртвама НАТО агресије
Хероји Прокупља и Куршумлије стали су у одбрану своје слободе и части своје отаџбине. Топличани су своју отаџбину током жестоких напада НАТО алијансе честито бранили.
У знак сећања на жртве страдале током НАТО агресије подигнути су споменици у Куршумлији и у Прокупљу. Њихова имена уклесана су на споменицима и на тај начин су остали вечно упамћени у срцима свих генерација Топличана.
Командант Приштинског корпуса Војске Југославије генерал-мајор Радојко Стефановић, у парку „Топлички устанак 1917“ у центру Куршумлије, открио је 28. августа 2000. године споменик припадницима Војске Југославије и Министарства унутрашњих послова и цивилима погинулим у бомбардовању Савезне Републике Југославије 1999. године, као и жртвама погинулим у сукобима у Хрватској и Босни и Херцеговини од 1990. до 1993. године.
Новац за изградњу споменика обезбедила је Скупштина општине Куршумлија. Споменик је дело куршумлијског академског вајара Драгише Вукајловића, а сам споменик је изграђен у граниту и мермеру и на њему је записано:
„За слободу и будућност српског народа 1990-2000. Жртвама НАТО агресије 1999. грађани Куршумлије“
Текст је идентичан са све четири стране споменика, а у његовом подножју исписана су имена жртава.
Хероји Прокупља
Сећање на жртве које су тада изгубиле животе и даље живи и у грађанима Прокупља, који су подигли споменик страдалим суграђанима са поруком:
„Није мртав борац који је умро, мртав је онај који је заборављен“
Споменик се налази у центру Прокупља и симболизује насилно разарање једне земље, а на њему су уклесана имена 41. погинулог војника и полицајаца из Топлице. Споменик је направио академски вајар Драган Дробњак.
Сваке године 24. марта у Прокупљу и Куршумлији испред Споменика палим борцима у ратовима од 1990. до 1999. године, обележава се годишњица бомбардовања Србије од стране НАТО-а, одаје се почаст настрадалима и служи се опело.
М.Дамњановић
