Поводом особођења града Ниша од Турака, данас је по први пут одржан помен и положен венац испред спомен обележја на Старом гробљу знаменитом Нишлији Тодору Станковићу, националном раднику, конзулу и првом начелнику среза нишког.
Тодор Станковић је по наредби генерала Милојка Лешјанина, а уз сагласност краља Милана, 11. јануара 1879. године (29. децембра 1878. године по старом календару) истакао српску заставу на Нишкој тврђави, чиме је Ниш ушао у састав Краљевине Србије после петвековног ропства под Турцима.
Тодор П. Станковић (Ниш, 1852 – Београд, 1925), по тестаментарној жељи је ексхумиран и сахрањен у Нишу на Старом гробљу 1927. године. Споменик и данас постоји, очуван и у добром стању.
Био је несумњиво личност националног формата: учесник свих ослободилачких ратова Србије, доајен српског новинарства, дипломата од каријере – генерални и вице-конзул у Старој Србији, конзул у Приштини и Скопљу, политичар, члан Либералне, а потом Националне странке, одан династији Обреновића и уважаван од династије Карађорђевића и први начелник града Ниша после ослобођења од Турака, историограф и писац, један од оснивача Народне одбране.
У свом аутобиографском спису „Успомене“ који се налази у Архиву САНУ у Београду, о свом чину Тодор Станковић записао је следеће: „Чим је предаја извршена, Командант кора (М. Лешјанин) наредио ми је да пободем српску заставу на градском бедему, над самим главним улазом у тврђаву, што сам уз припомоћ два војника и учинио. Ниш је наш“.
Као заслужном Нишлији, ондашња градска управа је 1937. године донела одлуку да му се постави спомен биста, те је по том налогу , Славко Милетић вајар, израдио његову бисту (модел у гипсу) која се чува у Музеју, у збирци Историја уметности.
СЈД
