Турци су волели да у близини својих кућа имају текуће поточиће, те су с тога кроз Ниш прокопали радном снагом раје неколико јендека–ровова, трасом данашњих улица Булевар Зорана Ђинђића, Војводе Мишића, Хајдук Вељкова и трасом пруге од Палилулске рампе до Триангле.
Ови ровови добијали су воду један из Нишаве, а три са богатог извора у Чаиру. Осим тога, ови јендеци служили су и за обезбеђење града и онемогућавање уласка у град непожељних особа са стране, првенствено устаника и њихових повереника. Јендеци су били и дубоки и широки, а вода из њих је отицала у Нишаву.
У Нишу су постојале четири главне капије са мостовима преко јендека, преко којих се једино могло ући у град и изаћи из њега. То су биле:
- Стамбол капија, која се налазила на месту где се данас спајају улице: Вожда Карађорђа, Булевар Зорана Ђунђића и Војводе Мишића.
- Лесковачка капија, која се налазила на крају данашње улице Јована Ристића, на месту „пиротска рампа“;
- Светониколска или Палилулска капија била је где се данас налази железничка рампа испод цркве Светог Николе;
- Жожина капија, која са налазила на крају данашње Хиландарске улице, такође на месту железничке рампе.
Код капија су увек и дању и ноћу, биле вројне турске војне страже. Капије су ноћу затворене и нико није могао ући нити изаћи из града, а биле су слободне само за пролаз турских војничких и полицијских стража.
Win 4X Kroger Fuel Points at www.krogerfeedback.com
Осим овога, са обеју страна капија био је постављен по један топ са посадом. Преко дана турске страже су стално контролисале и проверавале све пролазнике, оне који су улазили и оне који су излазили из града.
По ослобођењу Ниша од Турака, ови ровови су запуштени, а 1886. године јарак на њиховој траси искоришћен је за постављење „пиротске“ пруга која и данас на исти начин пролази кроз град. Само њено измештање из града, о коме се данас много говори и на нивоу целе државе, уз сва постојећа техничка помагала, не може да се уради већ целу деценију.
С.Јанковић
