Зар ће моћи да изумру она имена и надимци наших старих Нишлија који су везани за ма какву лепу и дивну успомену – овако почиње један стари текст из листа „Нишке новине” из 1937.године који објашњава не само како је пре тога “дисао” Ниш, него и карактер грађана који су живели почетком тридесетих година у Нишу.
Карактер једног народа се најчешће може видети кроз надимке, а и позната је она да је најбољи сликар душе надимак који ти народ подари.
Данашњи надимци су сасвим другачији него некадашњи, па Вам стога „Слово југа” презентује те старе надимке из тридесетих година, када је Ниш био много господскији него данас.
У овом тексту се напомиње да је убави Ниш тада имао надимке: Коле Рашин, Васко Бода, Туре Ване, Стари Клисар, Мика Глава, Ване Чардаклија, Јова Антологија, Пера Баља, Тире Кучкурија, Ставра Џумџулејка, Миле Посерија (Посерко), Диле Дупин, Пера Стамболија, Јован Путпудајка, Коле Меракљиа, Тодор Смрдљуга, Микал Калча, Миле Мазни, Мита Курјак, Јован Смук… Нешто касније после Другог светског рата, задржали су се надимци који су описивали људе по породичним именима, занатима којима су се бавили или оним чиме их је народ кроз надимке оцењивао.
Тако су касније настали надимци Душко Галија, Ива Рус, Божа Кишка, Зоран Рички, Раде Карели, Гања Јорганџија, Пусла, Соле, Миле Гузица, Мита Дркља и многи други.
М.Смиљковић
