КЛУБ ЧИТАЛАЦА СЛОВО ЈУГА

Новчани систем Србије успостављен у Нишу – Прва серија динара у злату и сребру

Динар, као основна новчана јединица, званично је уведен у Србији 12. децембра (30. новембар) 1873. године, према нормативима усвојеним на Новчаној конвенцији у Паризу 1865. године коју су потписале Француска, Белгија, Италија и Швајцарска. Том приликом формирана је Латинска новчана унија (ЛНУ), претеча данашње Европске уније (ЕУ).

На заседању Скупштине Србије у Нишу од 10.децембра 1878. године усвојен је најзначајнији закон за српски монетарни систем: „Закон о српском народном новцу“.

У члану 1. овог закона пише:

Србија усваја, за своје народне новце, метарски десетни систем, онако као што је овај систем усвојен новчаном конвенцијом која је закључена у Паризу 23/11 децембра између Француске, Белгије, Италије и Швајцарске.

По овом Закону искован је први златни новац у Србији у вредности од 10 милиона динара. Законом је прописано да српски динар садржи 90% злата, односно 83,5% чистог сребра.

У члану 2. овог закона пише да су:

српски народни новци златници у вредности од 20 и 10 динара, сребрењаци од 5, 2, 1 и 0,50 динара и бакарни новац од 10, 5, 2 и једне динарске паре (објавиле Српске новине, 19.12.1878)

Кованица од 20 динара била је пречника од 21,5 милиметара, дебљина 1,25 милиметара, а укупна маса износила је 6,45 грама. Чиста маса злата кованице износила је 5,80 грама или 0,1867 унци.

То је била прва серија новца признате и самосталне државе Србије. Исте године вредност динара је изједначена са француским франком. Динар је постао стабилна европска валута и могао је да се користи широм Европе.

Вредност српског динара

Српски динар био је највреднији у својој историји пред крај 19. века, када је 100 српских динара било наплативо у злату, за шта је гарантовала Привилегована народна банка Краљевине Србије.

Новчаница од 100 динара била је идентичне вредности као новчанице од 100 француских или 100 швајцарских франака и за толико је могла да се промени у свим европским државама.

У 19. веку, након ослобођења од Турака, највећи број домаћинстава плаћао је порез у износу од једног до десете динара. За 100 динара могло је да се купи четири пара волова!

Вредност динара није много опала ни за време Првог светског рата, када се на тржишту новца мењала за 88 франака. Србија је спадала у малобројне државе које су после рата одржале стабилно свој новчани систем.

Д.Илић

spot_img

ВАШ КОМАНТАР

Ваш коментар!
Унесите своје име

ПОВЕЗАНО

ИЗДВОЈЕНО