Прва ваздухопловна јединица српске војске – Ваздухопловна команда – формирана је у Нишу 24. децембра 1912. године и у свом саставу је имала: Аеропланску ескадрилу, Балонско одељење, Голубију пошту и Водоничну централу. Тачније први аеродром у Краљевини Србији те 1912. године налазио се на Трупалској пољани надомак Ниша.
Тада је у Француску послато на обуку шест пилота, а купљени су и први авиони (Блерио XИ) на иницијативу војводе Радомира Путника.
Самим тим је Краљевина Србија ушла у групу првих петнаест земаља у свету које су ваздухоплове увеле у наоружање и створиле ратно ваздухопловство, и у првих пет које су га употребљавале у ратним дејствима. Оно је настало и развијало се у оквиру рода инжињерије.
Крајем 1912. године српско ваздухопловство имало је 12 авиона, што је импозантан број за то време, а према француским критеријумима одговарао је еквиваленту две ескадриле.
Први борбени летови српске авијације
Први борбени летови српске авијације обављени су у марту месецу 1913. године изнад опседнутог Скадра у коме се Есад паша одупирао опсади црногорске војске. Српска војска је Црногорцима упутила помоћ у артиљерији и авионима.
На Скадар су упућена три авиона „Депердисен“, „Блерио“ и „Фарман“ а пилоти су били: Французи Годфроа и Броден, Рус Кирштајн, а од српских пилота су били Илић, Станковић, Томић, Југовић и Петровић.
У овој операцији је погинуо наредник М. Петровић и тако постао прва жртва војног ваздухопловства. Поред задатака извиђања, српска авијатика је обавила и задатке бомбардовања Скадра што је било први пут у историји српског ваздухопловства.
Gradjanin.rs/Србија-данас
