Писма писуваја и на Нишлије испратија преко овеј тазе новине „Слово југа”, благопочивши Ивко јорганџија, ч’к из рај небески!
Љубезни Нишлије, од’мно ви несем писуваја а има и за писување и за карање. Млого сам се намучија, к’ко да ви испратим писмо. Убаво се знаје, од овија наши, ники не иде доле куде вас, па по њег да га испратим, с’лте овија ваши дооду, горе, куде нас. У с’н да ви доодим, па не бива.
Ич не спијете, цел ноћ, к’ко вампири, се мајете по сокаци. Ил’ се мајете ил дом буљите у оној пенџерче, што га викају тел…, ете не мог га потрефим, па ме уби. Јед’н д’н, пожали се на Ставри Чокањче, што беше телеграфиста куде краља Милана, у оној време, к’д Србија беше имала возови и железничари, а он ме опраји.
А бре Ивко, колај работа, па преко тој пенџерче ће ги писујемо. Св. Петар је ономад увеја интернет, ал’се у њега ич не разбира, па ме вика да му ја испраћам имејлови на други свеци. Еве, јутре писујем на Св. Илију, за овеј киши и грмљавине, па могу за ч’с да ти ишчукам и тој писмо за Нишлије. Ће га испратимо преко овеј тазе новине „Слово југа”, ега на Нишлије с’мне пред очи и дође ги из дупе у главу.
Ставри, Ставри јагуридо палилулска, ти ил’ си пијан, онакој к’ко дајма беше док си бија жив ил’ искаш да се сојтарусујеш с’с мен на овој свето место. Куде мен нађе, шебеку палилулски? А убаво снајеш к’к’в ми је нараф. С’г ћу ти искубем тај перушке из крилца, па ће се вучеш по рај, к’к голуб побегуља по чандије.
Нее Ивко, две ми очи, туј ђаволску ногу је Шваба измислеја, па се с’г преко њума, к’ко преко плот, мож’ довикујеш с’с цели свет.
Помисле се малко на овај мој памет, ако може Св. Петар, може и Ивко Јорганџија из Ниш.
Чукај Ставри, ал’ све по ред! Искам да ги малко сабнем, од’мно ми на гроб несу искочили и свећу запалили и од’мно ме несу у поменик писували.
Драгослав Петковић
