[templatic_dropcaps color=“color1″ letter=“П“]рофесор Јордан Илић је живео тихо и повучено, као монах у свом свету.[/templatic_dropcaps]
Његова породица и његова чеда била су његови ђаци, тридесетак генерација студената које је он бодрио, материјално помагао, школовао и напајао чистом јеванђелском науком, истичући човеково духовно племство и достојанство:
Човек је велик по души која је слична Богу и по свом вечно назначеном циљу, тј. У достизању савршенства и светости у мери раста и висину Христову.
Јордан је предавао Методику и Педагогику а након рата и Хришћанску социологију. Један од његових ђака био је и будући патријарх Павле.
Верујемо да је славни патријарх, поред осмице из Педагогике, уписао дубоко у својој души и Јорданов „неизбрисив лик врло благог човека” како га памти знаменити нишки прота Петар Гагулић и описује у текст објављеном у Гласу Епархије нишке 1970. године:
Професор др Јордан П. Илић
Заиста је Јордан био добар човек. Добар човек утиче благотворно на средину у којој живи и ради. Он добротом својом оплемењује срца и напаја душе чежњом за истином и правдом.
Добар човек челичи вољу нашу да у животу корачамо смело и да лако прелазимо преко препрека и тешкоћа.
Добар човек примером утиче да ми живимо и радимо и да се према ближем тако опходимо.
Он је човек врлине. Он је лучоноша, вођа. Он је имао срце пуно љубави према Богу и ближњима својим.
Био је пријатељ не само своје фамилије но и пријатељ свих људи који су га познавали. Достојанствен, одређен и отмен у свакој ситуацији. Душом мек као љубав материна.
Волео је човека као биће које има своје проблеме и које носи свој крст, своје бриге, своје терете и тешкоће па је у његовом страдању саучествовао и помагао му да све то лакше носи и решава.
Хвала му и слава!
По речима професора др. Чедомира Драшковића, Јордан Илић је био „скоро једини религијски педагод у православном свету”.
Поред научног рада бавио се и питањима националне историје и написао важне радове „Пиротска област”, „Видинска област” и „Ћустендилска област” који, на жалост нису објављени, а налазе на Богословском факултету заједно са његовом великом личном библиотеком коју је даривао овој установи.
[templatic_contentbox type=“normal“ title=“Два Јордана“]Професор др Јордан П. Илић је рођен на Старој планини у старом дојкиначком роду „Лилћини” 24. априла 1883. године (по старом календару) од оца Петра, учитеља у време Турака и првог народног посланика у Српској скупштини после ослобођења и мајке Илинке.
Његов млађи брат од стрица био је епископ нишки др Јован, који се пре монаштва такође звао Јордан.
Од малена, да би их разликовали, старијег Јордана прозвали су Големи, а млађег мали Јордан. Под тим надимцима они ће бити заувек препознатљиви у свом завичају.[/templatic_contentbox]
[templatic_contentbox type=“normal“ title=“Ослобођење од фашиста није донело олакшање“]Јордан Илић и његов брат владика нишки Јован постали су мета комунистичког режима као неподобне особе које играју „велику улогу у учвршћивању реакционарног фронта међу поповима и калуђерима”.
Јордан Илић бива означен и као „један од најконтраверзнијих професора на факултету” који је „без икакве користи и потпуно сазрео за пензију”.
Свргавање са Универзитета, Големи Јордан ипак није дочекао. Умро је од рака 30. новембра 1950. године.[/templatic_contentbox]
