Душан Цветковић снимио 1923. године прву грамофонску плочу на српском језику

Нишлије данас имају јак осећај носталгије за некадашњим боемским Нишом. Један од делића те фантастичне и не увек лаке историје града је и Душан Дуца Цветковић (1892 – 1980), глумац, оперски певач, текстописац најпознатијих нишких песама, касније директор Народног позоришта у Нишу.

Успомену на њега, то време, тај нишки дух данас чува његова породица, а то се може видети у кафаници „Чика Дуца” која носи његово име, а налази се у Његошевој улици у нишкој Палилули.

Кафана „Чика Дуца” чува тајну о песми „Удавија се један нишки Калфа”

Слике, песме, дилпломе, чика Дуцини одломци из драма и још много тога може се видети на зидовима ове кафане коју воде његов унук Миодраг и снаја Надежда док унука Маја педантно чува дедин тефтер са записима, нотну свеску и осталу вредну документацију.

Дедин уметнички дух није могао да мирује. Изучио је обућарски и фотографски занат, али га је тај набој „бацио” у глуму, писање песама… Почело је у „Абрашевићу”, културно уметничком друштву које је тада 1908. године почетком прошлог века неговало српски културни дух. Деда је био, како бих рекао, „тврд”, госпоствен човек. Унуци, деца су му се обраћали са „ви”, као некада. У такво време је рас’о, па се то задржало и у нашој кући, а данас је то незамисливо  – почиње причу унук Миодраг.

И сада се међу глумцима памти да је био проглашен за најбољу улогу Ивка у „Ивковој слави”.

Снимио прву плочу на српском језику

Миодраг каже да је можда једна од највреднијих ствари та што се у Музеју у Београду чува прва грамофонска плоча у тадашњој Југославији, а коју је управо деда снимио.

Деда Душан је 1923. године отишао Париз, где снима прву плочу на српском језику за Фабрику грамофонских плоча “Пате Ферер”. Артистичка агенција Крампф га ангажује за варијетеје и игра по целој међуратној Југославији. Жао ми је што немамо ту плочу снимљену у Паризу – објашњава Миша.

Поред глуме, он се у Нишу бави режијом и писањем. Пише драме, али и песме „Ој Нишаво“, „ Мори Туто“, „Јорданке мори“…. Вредно ради и на комадима „Јованча мераклија“, „Пламен Топлице“, „Врањчани се суде“, „Врањанци на Јадрану“ и друге. Миодраг нам показује свеску у којој има 56 песама свога деде, а међу којима је и најпознатија мелодија о нишком калфи Алекси.

Како је написао најпознатију нишку песму „Удавија се”

Песма „Удавија се један нишки калфа” вероватно је једина песма у српској музици која се пева уз веселе тонове, иако је текст песме тужан – „јер се човек удавио у Нишави”, иако се у стварности нико није удавио.

То је било неко предратно време када се деда Душан загледао у неку Станику, жену калфе Алексе. Како је то било у то време, није познато, али изгледа је Алекса хтео и физички да се обрачуна са њим. Шта је било тада, не зна се, углавном деда Душан је сео и написао песму која је до дан данас остала једна од најпеванијих песама с ових простора – каже Миодраг.

Он прича да је од заборава сачувано и неколико снимака које је деда Душан снимио са Властимиром Павловићем Царевцем, једним од најпознатијих срспких композитора.

Почаст великом нишком уметнику

Народно позориште у Нишу Душану Цветковићу је приредило прославу значајних јубилеја – 17. маја 1953. године – „40 година уметничког рада ветерана нишке сцене“ и 17. новембра 1974. године – „60 година уметничког рада“.

Још у млађим годинама, па и после пензионисања певао је пријатним високим, топлим тенором у оперетама и комадима с певањем и играњем, у солистичким извођењима на разним приредбама, у позоришту и на Радио-Београду.

Бројне чика Дуцине улоге

Као глумац свој зенит остварио је у старијем добу и истакао се у карактерним и комичним улогама, а нарочито у изванредном тумачењу локалних ликова са свим типичностима карактера, навика и говора у комадима из Ниша, Лесковца и Врања.

Све његове улоге одисале су природном игром, животним реализмом и тачним изворним говором.

М.С.